Nauka, Tehnologija, Kultura

Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) otkrio je 300 izuzetno sjajnih objekata u ranom svemiru, dovodeći u pitanje dosadašnje ideje o formiranju galaksija ubrzo posle Velikog praska. Ova otkrića, do kojih su došli istraživači sa Univerziteta u Misuriju pomoću dubokopoljskih slika, sugerišu da je rani svemir možda bio aktivniji nego što se prethodno mislilo. Koristeći tehniku “nestajanja”, objekti se pojavljuju u crvenijim talasnim dužinama i nestaju u plavijim, što ukazuje na značajnu udaljenost, više od 13 milijardi godina unazad u vremenu.

Diskusija je u toku o tome da li su ovi objekti galaksije, s obzirom da njihova svetlost nadmašuje trenutne modele, koji pretpostavljaju da bi svetlost ranih galaksija bila ograničena. Ova otkrića bi mogla promeniti teorije o brzini i prirodi formiranja kosmičkih struktura.

Dalja planirana spektroskopska posmatranja će se fokusirati na potvrđivanje ovih objekata kao ranih galaksija, čime će se poboljšati naše razumevanje začeća svemira i načina na koji se brzo razvijao ubrzo nakon Velikog praska. Ovo otkriće je jedno od mnogih značajnih napredaka koje je ostvario JWST, koji je operativan od 2022. godine.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Perseid meteorski pljusak, jedan od najsjajnijih meteorskih prikaza, dostiže svoj vrhunac u 2025. godini u noćima 11-12. avgusta i 12-13. avgusta. Vidljivi golim okom, meteori su ostaci komete Swift-Tuttle, stvarajući svetle bljeskove dok ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom od 37 milja u sekundi. Događaj će biti malo pogođen istovremenim svetlim Sturgeon Mesecom, što će potencijalno ograničiti vidljivost slabijih meteora. Za optimalno gledanje savetuje se posmatranje posle ponoći, po mogućstvu sa tamnih lokacija bez veštačkog svetlosnog zagađenja. Bolje šanse mogu se pojaviti od 16. do 26. avgusta, nakon perioda punog meseca, kada mesec izlazi kasnije. Gledaoci se preporučuju da pronađu neometan pogled na nebo, legnu i dozvole svojim očima da se prilagode mraku za optimalno iskustvo. Vreme može predstavljati izazov, sa oblacima prognoziranim za veći deo Velike Britanije, ali se očekuju vedrije nebo, naročito u Severnoj Irskoj, severozapadnoj Engleskoj i južnoj Škotskoj posle ponoći u utorak ujutro.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Ovaj članak istražuje kako je psihološki eksperiment u okviru NSF-a iz 1970-ih na UC Berkeley direktno uticao na razvoj specijalnih efekata u kultnim filmovima poput “Ratovi zvezda”. Eksperiment, koji su vodili Donald Appleyard i Kenneth Craik, imao je za cilj da utvrdi da li simulirana okruženja mogu izazvati iste psihološke reakcije kao i stvarna okruženja. Njihovo istraživanje, koje je uključivalo složene modele i kompjuterski kontrolisane kamere, postavilo je temelje za moderne tehnike filmskog stvaralaštva.

John Dykstra, deo tima u laboratoriji UC Berkeley, postao je osnivač Industrial Light & Magic (ILM), koji je uveo revolucionarne vizualne efekte u prvom filmu “Ratovi zvezda”. Oni su razvili Dykstraflex kamerni sistem koji omogućava dinamične, uverljive filmske sekvence koristeći ponovljive kompjuterski kontrolisane putanje kamera. Ova tehnologija je revolucionisala filmsku estetiku i bila ključna u mnogim velikim filmovima 1980-ih.

Uvidi dobijeni iz ovog istraživanja nisu samo poboljšali simulacije urbanističkog planiranja već su i vodili ILM u stvaranju nezaboravnih filmova korišćenjem minijaturnih modela i novih tehnika snimanja. Ova kombinacija naučnog istraživanja i filmske umetnosti demokratizovala je vizuelne efekte, u konačnici utičući na urbanističko planiranje i širu filmsku industriju.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Jedna intrigantna studija na miševima sugeriše da se uspomene o mestima vremenom menjaju u mozgu, nagoveštavajući dinamičke promene u predstavljanju memorije. Istorijski gledano, neurolozi su verovali da su specificne “ćelije mesta” unutar hipokampusa odgovorne za kodiranje prostorne memorije. Međutim, nedavna otkrića pokazuju da, iako neke hipokampalne ćelije održavaju aktivnost, većina neurona se vremenom pomera, fenomen poznat kao “reprezentacijsko driftovanje hipokampusa”. Ova ideja se pojavila kada su istraživači koristili virtuelnu realnost i kontrolisana okruženja kako bi proučavali moždanu aktivnost. Iako su očekivali stabilno predstavljanje memorije, našli su da samo 5% do 10% neurona deluje kao dosledne ćelije mesta, i to su bile one nepobuđene. U međuvremenu, manje pobuđene ćelije pokazale su veću sklonost ka driftovanju. Driftovanje bi moglo pomoći mozgu da razdvoji slična iskustva u odvojene uspomene, omogućavajući razlikovanje pojedinačnih događaja na istom mestu. Iako su ovi uvidi proizašli iz studija na miševima, istraživači predviđaju da slični procesi postoje i kod ljudi, potencijalno utičući na to kako zadržavamo uspomene sa starošću. Posebno, kako hipokampalne ćelije gube pobuđenost sa godinama, memorija može propadati, ali povećanjem pobuđenosti neurona, moguće je održati memoriju. Ova otkrića nude obećavajuće puteve za buduća istraživanja o strategijama zadržavanja memorije.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

SpaceX je uspešno lansirao dva NASA satelita putem Falcon 9 rakete iz Kalifornije kako bi započeo misiju TRACERS, vrednu 170 miliona dolara. Ovaj poduhvat ima za cilj da produbi razumevanje fenomena svemirske fizike, posebno magnetne rekonekcije, proučavajući polarne kvrge—uske oblasti Zemljinog magnetnog polja iznad polova koje utiču na aurore i geomagnetne oluje. Takve oluje mogu poremetiti GPS, radio komunikacije i satelite, kao što su pokazali prethodni incidenti koji su uticali na SpaceX Starlink satelite i doveli do ekonomskih gubitaka. TRACERS ima za cilj da pruži ključne podatke koristeći dva identična satelita koja će meriti plazma uslove, poboljšavajući sposobnost naučnika da predviđaju uticaje svemirske klime. Ova misija je deo šireg napora za sticanje uvida u sveprisutne kosmičke procese. Pored toga, lansiranje je uključilo nekoliko sekundarnih tereta kao što su PExT za eksperimentalne komunikacije i Athena EPIC za instrumentaciju istraživanja klime, demonstrirajući inovativnu i kolaborativnu prirodu moderne istraživačke svemirske ekspedicije.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Astronomi su otkrili novu patuljastu planetu nazvanu ‘Ammonit’ (2023 KQ14) u spoljašnjim delovima solarnog sistema, što bi moglo potencijalno osporiti dugogodišnju hipotezu o Devetoj Planeti. Uočen teleskopom Subaru na Havajima u martu 2023. godine, Ammonit se nalazi izvan Neptuna, pokazujući orbitu koja nije u skladu sa orbitama postojećih sednoida—malih nebeskih objekata poput Sedne na ivici solarnog sistema.

Otkriće, koje je najavio istraživački tim Japanskog instituta za astronomiju i astrofiziku, pozicionira Ammonit sa jedinstvenom orbitom, kontrastirajući sa drugim poznatim sednoidima time što ima svoju najdalju tačku na suprotnoj strani njihovih putanja. Ovo otkriće izaziva kredibilitet hipoteze o Devetoj Planeti, koja sugeriše da velika planeta veličine Neptuna utiče na orbite u Kaipeovom pojasu, ogromnom polju ledenih objekata. Hipoteza se zasniva na grupisanim orbitama poznatih sednoida, koje bi potencijalno mogao usmeravati ogroman nevidljivi planet.

Međutim, Ammonitova jedinstvena orbitalna putanja smanjuje verovatnoću postojanja takve planete. Neki astronomi veruju da dokazi za postojanje Devete Planete nisu ojačali tokom godina. Uprkos skepticizmu, istraživačka zajednica ostaje budna, i sa napretkom opservatorija poput Vire C. Rubin u Čileu, bilo koje potencijalne velike planete u spoljašnjim delovima solarnog sistema uskoro bi mogle biti konačno otkrivene. Ovo uzbudljivo otkriće oslikava dinamičnu prirodu istraživanja svemira i stalnu potragu za potpunim razumevanjem našeg solarnog sistema.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Početak letnje sezone “zvezda padalica” obeležavaju nekoliko manjih meteorskih kiša, počevši sa Delta Akvaridima. Ova kiša ima period maksimuma od 29. do 31. jula, tokom kojeg se može videti do 25 brzih i slabih meteora na sat. Uz to, Alfa Kaprikornidi takođe dostižu vrhunac 31. jula, prikazujući sporo-kretajuće svetle vatrene lopte uprkos nižoj satnoj stopi. Posmatrači takođe mogu uživati u Eta Eridanidima, koji se manifestuju umereno brzim meteorskim pljuskovima od 31. jula do 19. avgusta. Kapa Cignidi nude vatrene lopte koje se najbolje posmatraju pre ponoći dok dostižu vrhunac 16. avgusta. Prisustvo opadajućeg gibona meseca ograničava vidljivost Perseida ove godine, podstičući posmatrače zvezda da se fokusiraju na ove manje kiše koje predstavljaju raznovrstan spektar nebeskih boja i brzina kroz letnje noćno nebo. Da bi se što bolje iskoristile ove astronomske predstave, posmatračima se savetuje da gledaju tokom ranih jutarnjih sati za optimalnu vidljivost meteora.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Izveštaj Cloudflare-a o DDoS pretnjama za drugo tromesečje 2025. godine ističe značajan porast hiper-volumetrijskih DDoS napada, uprkos opštem padu broja napada u poređenju sa prvim tromesečjem 2025. godine. Izveštaj detaljno opisuje zapažen vrhunac u junu, kada je zabeleženo 38% napada. Važan razvoj događaja u tom periodu bio je kada je Cloudflare ublažio do sada najveći DDoS napad od 7,3 terabita u sekundi. Telekomunikacije, provajderi usluga i sektori operatora i dalje su najčešće ciljana industrija.

Hiper-volumetrijski napadi su naglo porasli, obarajući prethodne rekorde sa preko 6,500 blokiranih instanci, dok su se HTTP DDoS napadi povećali za 129% na godišnjem nivou. Geopolitički, Kina se izdvojila kao najčešće ciljana lokacija, dok su Brazil i Nemačka pratili. Izveštaj takođe navodi glavne aktere pretnji, pri čemu su mnogi ispitanici ukazivali na napade od strane konkurenata, dok je manji procenat pripisivao napade na aktere na državnom nivou.

Ransom DDoS napadi zabeležili su nagli porast od 68% u proteklom tromesečju, posebno u junu. Među identifikovanim pretnjama u usponu su Teeworlds poplave i RIPv1 napadi preko specifičnih vektora. Većina prijavljenih DDoS napada u drugom tromesečju 2025. bila je mala po veličini i trajanju, ali se prisustvo većih, intenzivnijih napada povećava, naglašavajući potrebu za robusnom, automatizovanom odbranom u realnom vremenu.

Cloudflare nastavlja da nudi besplatnu, neometanu DDoS zaštitu i proaktivne mere odbrane kako bi se suprotstavio ovim razvijajućim pretnjama. Izveštaj služi kao ključni resurs za razumevanje promenljivog pejzaža DDoS napada i strategija potrebnih za njihovo ublažavanje.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Čovečanstvo svedoči dolasku trećeg poznatog međuzvezdanog objekta, označenog kao 3I/ATLAS, koji prati prethodna otkrića, ‘Oumuamua i Borisov. Otkrivanje 3I/ATLAS potvrđuje prisustvo velikih tela koja putuju između zvezdanih sistema, pojačavajući ideju vibrantnog međuzvezdanog medijuma unutar Mlečnog puta. Prvi put je posmatran korišćenjem ATLAS teleskopa za posmatranje u Čileu 1. jula 2025. godine, a ovaj objekat je značajno veći od svojih prethodnika, s merama između 10 i 30 kilometara u prečniku, sa hiperboličnom putanjom koja ukazuje na njegovo međuzvezdano poreklo.

3I/ATLAS se izdvaja zbog svoje masivne veličine, velike brzine od približno 61 km/s i svoje upadljive ekscentričnosti od oko 6,2 — najviše zabeležene za bilo koji objekat koji prolazi kroz Sunčev sistem. Njegovo otkriće je ključno za razumevanje prirode i raznovrsnosti međuzvezdanih objekata. Dok su ‘Oumuamua i Borisov povezani sa različitim sastavnim karakteristikama, pri čemu ‘Oumuamua nije imala kometni rep za razliku od Borisova, 3I/ATLAS predstavlja novi profil sa ranim znakovima slabe kometne aktivnosti i sastavom sličnim poznatim asteroidima tipa D.

Kako se 3I/ATLAS približava svom najbližem prilazu Suncu, očekivanom u oktobru 2025. godine, astronomi su nestrpljivi da koriste teleskope poput James Webb Space Telescope i nadolazećeg Vera Rubin Opservatorijuma kako bi prikupili detaljne spektroskopske podatke. To će omogućiti dalje ispitivanje njegovih isparljivih materijala i fizičkih osobina, proširujući naše razumevanje takvih retkih međuzvezdanih fenomena i dinamičkog okruženja Mlečnog puta kojim se kreću. Stoga, 3I/ATLAS predstavlja značajnu priliku za produbljivanje našeg znanja o međuzvezdanom domenu i njegovoj interakciji sa našim Solarnim sistemom.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Revolucionarna inicijativa, Projekat Sintetičkog Ljudskog Genoma (SynHG), koju predvode istraživači iz Velike Britanije i finansira Wellcome Trust, ima za cilj da sagradi čitav ljudski genom od nule. Ovaj ambiciozni projekat, kojim rukovodi profesor Jason Chin sa Univerziteta u Oksfordu, teži da pruži veći uvid u biologiju genoma i ponudi inovativne medicinske tretmane, uključujući terapije zasnovane na dizajnerskim ćelijama i transplantaciju tkiva otpornog na viruse. Iako su potencijalne koristi značajne, projekat je izazvao etičke zabrinutosti u vezi sa kontrolom nad ljudskim genetskim sastavom i mogućim stvaranjem sintetičkih ljudi ili bioloških oružja. Projekat planira da prvo stvori sintetički ljudski hromozom u narednoj deceniji i da se bavi etičkim pitanjima kroz paralelni istraživački napor o društvenim i etičkim pitanjima kojim rukovodi Joy Zhang sa Univerziteta u Kentu.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]