Naše mozak skladišti sećanja u najmanje tri kopije koje se razlikuju u trajnosti, dostupnosti i promenljivosti, otkriva nova studija. Ove kopije služe kao sigurnosna rezerva i dinamika njih se menja tokom vremena. Prva kopija seća se dugotrajno, ali je teško dostupna na početku, dok druga kopija je lako dostupna odmah, ali brzo bledi. Treća kopija ostaje stabilna i dugotrajna.
Studija iz Univerziteta u Bazelu istražila je različite grupe neurona u hipokampusu, delu mozga odgovornom za pamćenje, i pokazala kako različiti neuroni, formirani u različitim stadijumima embrionalnog razvoja, skladište sećanja različito. Ovo trostruko skladištenje sećanja pomaže nam da razumemo kako učimo, zaboravljamo i kako su naša sećanja podložna promenama.
Razumevanje načina na koji skladištimo i menjamo sećanja može nam jednog dana pomoći da smanjimo neželjena sećanja ili povratimo izgubljena sećanja. Studija je još u ranim fazama, ali pokazuje značajnu fleksibilnost i kapacitet ljudskog mozga.
Misija Polaris Dawn, ambiciozno petodnevno putovanje do gornjih delova Zemljine orbite, prvobitno je bila zakazana za lansiranje u utorak, ali je otkriveno curenje helijuma što je dovelo do odlaganja od 24 sata. Nosilac ove misije je milijarder preduzetnik Jared Isakman, koji će komandovati posadom koju čine pilot Skot „Kid“ Potit i inženjeri iz SpaceX-a Sara Gils i Ana Menon.
Polaris Dawn ekipa planira da dostigne visine koje ljudi nisu dosegli od NASA-inog Apollo programa 1970-ih i izvede prvu komercijalnu šetnju svemirom. Lansiranje rakete Falcon 9 sa kapsulom Dragon sada je zakazano za sredu između 3:38 i 7:09 časova po istočnom vremenu sa Kosmičkog centra Kenedi u Floridi.
Tokom misije, posada će provesti pet dana u orbiti, sprovodeći oko 40 naučnih eksperimenata i testirajući novi sistem laserske komunikacije preko satelita Starlink. Takođe će pokušati da izvrše svemirsku šetnju trećeg dana misije, gde će cela posada biti izložena vakuumu svemira zbog nedostatka vazdušne komore na kapsuli Dragon.
Curenje helijuma na opremi koja treba da se odvoji od rakete tokom poletanja dovelo je do drugog odlaganja misije u poslednjih nedelju dana, ali SpaceX ostaje optimističan da to neće ugroziti skorašnje lansiranje njihovog dokazanog svemirskog broda. Ako bude potrebno još jedno odlaganje, lansiranje bi se moglo obaviti u četvrtak ujutru.
Cilj misije Polaris Dawn je testiranje tehnologija koje mogu biti ključne za buduća istraživanja dubljeg svemira, uključujući misije na Mars. Posada će takođe provesti vreme u orbiti čitajući deci knjige i komunicirajući putem novih tehnologija. Misija će se završiti šestim danom, kada će svemirski brod ponovno ući u Zemljinu atmosferu i sleteti u Atlantski okean.
NASA astronaut, Matthew Dominick, koji boravi na Međunarodnoj svemirskoj stanici već četiri meseca, nedavno je zabeležio izvanrednu fotografiju meseca koji zalazi iznad Tihog okeana. Fotografija prikazuje predivan prizor nebeskog tela sa plavim nijansama u prvom planu, zbog oblaka i Zemljine atmosfere. Dominick je podelio tehničke specifikacije slike: korišćen je objektiv od 400 mm, ISO postavka 500, brzina zatvarača 1/20000 sekundi, otvor blende f2.8, fotografija je izrezana i smanjena šumnost.
Isreaživanje objavljeno u maju 2023. godine otkriva da je unutrašnje jezgro Meseca zapravo čvrsta kugla sa gustinom sličnom onoj od gvožđa. Ovo otkriće trebalo bi da reši dugogodišnju debatu o tome da li je unutrašnje jezgro Meseca čvrsto ili tečno, i da vodi ka tačnijem razumevanju istorije Meseca – i šire, Solarnog sistema.
Tim astronoma koji predvodi Artur Brio iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Francuskoj je napisao da njihovi rezultati podržavaju scenario globalnog preokreta mantije, što pruža značajan uvid u vremenski okvir bombardovanja Meseca tokom prvih milijardu godina Solarnog sistema.
Istraživanje unutrašnjeg sastava objekata u Solarnom sistemu se najefikasnije ostvaruje pomoću seizmičkih podataka. Način na koji se akustični talasi, generisani zemljotresima, kreću i reflektuju kroz materijal unutar planete ili meseca, može pomoći naučnicima da naprave detaljnu mapu unutrašnjosti objekta.
Podaci sakupljeni tokom Apollo misije su nedovoljno precizni da bi se tačno odredilo stanje unutrašnjeg jezgra Meseca. Da bi rešili ovu dilemu, Brio i njegovi saradnici su prikupili podatke iz svemirskih misija i eksperimenata sa lunarnim laserskim merenjem distance, te stvorili profil različitih karakteristika Meseca. Zatim su sproveli modelovanje sa različitim tipovima jezgra kako bi pronašli modele koji se najbliže podudaraju sa posmatračkim podacima.
Oni su otkrili da se unutrašnje jezgro Meseca veoma podudara sa onim Zemljinim – sa spoljnim tečnim slojem i čvrstim unutrašnjim jezgrom. Prema njihovom modelu, spoljno jezgro ima poluprečnik od oko 362 kilometra, dok unutrašnje jezgro ima poluprečnik od oko 258 kilometara. Gustina unutrašnjeg jezgra je oko 7.822 kilograma po kubnom metru, što je vrlo blizu gustini gvožđa.
Ovi rezultati potvrđuju ranija otkrića iz 2011. godine, i stvaraju jak slučaj za jezgro Meseca slično onom na Zemlji. Ovo ima zanimljive implikacije za evoluciju Meseca, uključujući i pitanje o nestanku njegovog magnetnog polja koje je postojalo pre oko 3.2 milijarde godina. S obzirom na skorašnje planove za povratak na Mesec, možda neće proći dugo pre nego što seizmička verifikacija ovih nalaza bude moguća.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
U članku “Kako izgraditi presu za kovanje od 50.000 tona,” autor Brian Potter opisuje istorijski razvoj i značaj velikih presa za kovanje u industriji proizvodnje vazduhoplova. U periodu krajem 1940-ih i 1950-ih godina, usled tehnoloških inovacija poput mlaznih motora, postojala je potreba za lakšim i snažnijim delovima aviona. Velike prese za kovanje i ekstrudiranje metala revolucionisale su ovu industriju, zamenjujući mnoge manje delove sa nekoliko velikih, što je omogućilo smanjenje težine i troškova proizvodnje.
U okviru programa “Heavy Press Program” američkog Ministarstva odbrane izgrađene su najveće prese na svetu, koje su, osim za vojne avione, bile korisne i za proizvodnju delova za helikoptere, podmornice, svemirske letelice i komercijalne avione. Program je bio toliko uspešan da su prese tokom decenija povećale efikasnost proizvodnje i značajno smanjile troškove.
Takođe, članak pruža istorijski kontekst, objašnjavajući kako su nemačke inovacije u korišćenju hidrauličnih presa za kovanje aluminijuma i magnezijuma poslužile kao inspiracija za američki program. Nakon Drugog svetskog rata, SAD i Sovjetski Savez podelili su nemačke prese i stručnjake, što je pomoglo Americi da napravi svoje prve velike prese.
Građevinski poduhvati za velike prese bili su monumentalni, zahtevajući ogromne infrastrukturne projekte, specijalne peći i transportne metode. Zbog uspeha ovih presa, poboljšani su aerodinamika i struktura aviona, dok su se troškovi proizvodnje značajno smanjili.
Na kraju, Potter ističe da primer ovog programa pokazuje važnost vladinih investicija u tehnološke kapacitete i njihov potencijal za šire industrijske koristi. Velike prese za kovanje ne samo da su unapredile vojnu i industrijsku proizvodnju, već su omogućile SAD-u da ostanu lider u oblasti avio-industrije tokom mnogo godina.
Rusija je u sredu, 14. avgusta, lansirala svoj 89. teretni brod ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Bespilotna letelica Progress MS-28 lansirana je sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, koristeći raketu Sojuz. Letelica je ponela gotovo tri tone hrane, naučne opreme i drugih zaliha za astronaute na MSS-u. Dolazak na stanicu je planiran za subotu, 17. avgusta. Letelica će se automatski priključiti na zadnji port Zvezda servisnog modula.
Prethodna letelica Progress MS-26 napustila je MSS 12. avgusta, nakon šestomesečnog boravka, i spalila se u atmosferi Zemlje, što je standardna procedura za ove letelice. Pored MS-28, trenutno su na MSS-u prisutne još dve teretne letelice (Progress MS-27 i Cygnus NG-21) i tri letelice sa posadom: ruski Sojuz, SpaceX Crew Dragon Endeavour i Boeing Starliner, koji je na svojoj prvoj misiji s posadom.
Starliner je stigao na MSS 6. juna za planirani boravak od nedelju dana, ali je ostao u orbiti dok inženjeri rešavaju probleme sa njegovim raketama za kontrolu reakcije.
SpaceX je 15. avgusta 2024. lansirao par Maxar Intelligence satelita za snimanje sa Cape Canaveral Space Force Station na Floridi. Misija, nazvana Maxar-2, podignuta je u 9:00 časova po istočnom vremenu i predstavlja drugi od tri lansiranja potrebna za isporuku konstelacije od šest visokorezolucijskih satelita za snimanje WorldView Legion. Prvi par satelita je lansiran 2. maja iz Vandenberg Space Force Baze u Kaliforniji.
Ova misija je bila 79. SpaceX lansiranje u 2024. godini i obeležila je 16. let prve faze Falcon 9 raketnog nosača, koji se vratio na Cape Canaveral oko osam minuta nakon lansiranja. SpaceX je potvrdio da je jedan od Maxar-2 satelita uspešno postavljen u orbitu oko 40 minuta nakon lansiranja. Ovo su treći i četvrti WorldView Legion sateliti koje upravlja Maxar Intelligence, kompanija za posmatranje Zemlje sa sedištem u Westminsteru, Colorado.
Ovi sateliti su prvi Maxar sateliti lansirani u orbitu srednje inklinacije, što im omogućava da posmatraju područja između 45 stepeni severne i 45 stepeni južne geografiske širine, pružajući pokrivenost većine naseljenih regiona. Ova inklinacija omogućava čestu reviziju nad širokim opsegom geografskih širina. Prva dva WorldView Legion satelita su u bliskoj polarnoj orbiti.
WorldView Legion su elektro-optički sateliti za snimanje sa rezolucijom od 30 centimetara, koji se koriste za prikupljanje snimaka i mapiranje planete. Maxar Intelligence je glavni snabdevač američke vlade komercijalnim elektro-optičkim snimcima. Kompanija je 2022. godine dobila ugovor vredan 3,2 milijarde dolara od Nacionalne kancelarije za izviđanje za pružanje usluga snimanja i mapiranja tokom jedne decenije.
Naučnici sa Odeljenja za fizičku hemiju Instituta Fritz Haber (UdruženjeMax Planck) napravili su revolucionarno otkriće u oblasti nanotehnologije, kako je detaljno opisano u njihovoj najnovijoj publikaciji u časopisu Advanced Materials. Rad pod nazivom “Spektroskopsko i interferometrijsko snimanje sum-frekvencija snažno povezanih fononskih polaritona u SiC meta-površinama” uvodi novu metodu mikroskopije koja omogućava bezpresedanski prikaz nanostruktura i njihovih optičkih svojstava.
Metamaterijali, inženjerski izrađeni na nanoskali, poseduju jedinstvena svojstva koja nisu prisutna u prirodnim materijalima. Ova svojstva potiču od njihovih nanometrijskih građevinskih blokova, koji su do sada bili izazov za direktno posmatranje zbog njihove veličine koja je manja od talasne dužine svetlosti. Istraživanje tima prevazilazi ovo ograničenje korišćenjem nove tehnike mikroskopije koja može istovremeno da otkrije nano i makro strukture ovih materijala.
Ključni nalaz ovog istraživanja je metodološki proboj koji omogućava vizualizaciju struktura koje su prethodno bile previše male da bi se mogle videti tradicionalnom mikroskopijom. Korišćenjem svetlosti na inovativne načine, naučnici su otkrili kako da “zarobe” jednu boju svetlosti unutar strukture i koristeći mešanje sa drugom bojom koja može napustiti strukturu, prikazuju ovu zarobljenu svetlost. Ovaj trik otkriva skriveni svet optičkih metamaterijala na nanoskopskom nivou.
Ovo dostignuće je rezultat više od pet godina posvećenog istraživanja i razvoja, koristeći jedinstvene karakteristike slobodnog elektronskog lasera (FEL) u Institutu Fritz Haber. Ova vrsta mikroskopije posebno je važna jer omogućava dublje razumevanje meta-površina, otvarajući put za unapređenja u tehnologijama kao što su dizajn sočiva, sa krajnjim ciljem stvaranja ravnijih i efikasnijih optičkih uređaja.
Ovo istraživanje otvara vrata razvoju novih izvora svetlosti i dizajnu koherentnih termalnih izvora svetlosti. “Tek smo na početku,” izjavljuje istraživački tim, “ali implikacije našeg rada za oblast ravne optike i dalje su ogromne. Naša tehnika ne samo da nam omogućava da vidimo kompletne performanse ovih nanostruktura već i da ih unapredimo”
Sportovi imaju jedinstvenu sposobnost da izazovu intenzivne emocije među navijačima širom sveta. Ovaj fenomen može biti rezultat kombinacije različitih faktora, uključujući nepredvidljivost sportskih takmičenja, duboku emocionalnu povezanost sa timovima, i zajednički doživljaj koji okuplja navijače.
Jedan od ključnih razloga za emocionalnu uzbuđenost tokom sportskih događaja je očekivanje i iščekivanje koje prethodi događaju. Marketing strategije, poput reklama i aktivnosti na društvenim mrežama, igraju važnu ulogu u stvaranju i održavanju uzbuđenja. Kada dođe trenutak samog događaja, navijači su već duboko emocionalno investirani, što podiže nivo zadovoljstva i uzbuđenja.
Lojalnost prema timu takođe igra značajnu ulogu. Navijači koji se snažno identifikuju sa svojim timom osećaju veću satisfakciju i osećaj pripadnosti, što dodatno pojačava njihovu emocionalnu vezanost za igre. Ova lojalnost se često manifestuje kroz redovne interakcije i deljenje zajedničkih vrednosti unutar zajednice navijača.
Teorija socijalnog identiteta objašnjava kako naši osećaji samovrednosti i pripadnosti utiču na naše reakcije tokom sportskih događaja. Pobednički tim donosi osećaj lične pobede i unapređuje samopouzdanje fanova, dok poraz izaziva zajedničku tugu ili frustraciju.
Emocionalni brending je još jedan značajan faktor, gde sportski timovi kao brendovi stvaraju jake emocionalne veze sa svojim navijačima. Neizvesnost mečeva, priče o herojima i zlikovcima, esteticizacija nasilja, i prisustvo poznatih ličnosti također doprinose dramatičnosti i uzbuđenju sportskih događaja.
Na kraju, sportski događaji pružaju jedinstvenu priliku za socijalnu interakciju i izgradnju zajednice. Navijači se okupljaju u raznim okruženjima da zajedno gledaju utakmice, što dodatno pojačava uzbuđenje i osećaj zajedništva.
Ukratko, naša fascinacija sportskim događajima proizlazi iz složene igre faktora kao što su iščekivanje, lojalnost, socijalni identitet, emocionalni brending, dramatičnost priča, i zajedničko iskustvo. Ovi elementi zajedno čine sportske događaje nevjerovatno uzbudljivim i emocionalno bogatim iskustvom za navijače.
Po prvi put, istraživači na CERN-ovom Velikom hadronskom sudaraču (LHC) direktno su posmatrali interakcije visokenergijskih elektronskih i mionskih neutrina u teraelektronvolt (TeV) energetskom opsegu. Ovaj značajan trenutak postignut je korišćenjem Eksperimenta za pretragu (FASER). Neutrini, fundamentalne čestice sa veoma malim masama i slabim interakcijama sa materijom, odavno su fascinirali fizičare. Detekcija ovih „čestičnih duhova“ bila je izazov zbog njihove visoke prolaznosti kroz materiju. Tim istraživača je identifikovao četiri elektronska neutrinska i osam mionskih neutrinskih kandidata za interakciju sa energijama iznad 200 GeV, što je potvrdilo njihovu stvarnu egzistenciju sa visokim statističkim značajem. Ova merenja pružaju prve podatke o presesnim deonicama neutrinskih interakcija u energetskim opsezima od 560 do 1740 GeV za elektronske neutrine i od 520 do 1760 GeV za mionske neutrine. Rezultati su u skladu sa predikcijama Standardnog modela i otvaraju nove mogućnosti za proučavanje fundamentalnih fizičkih pitanja poput mase čestica i asimetrije materije i antimaterije u svemiru.
