Month: August 2024

Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske izvestilo je da je otkriven in-situ mozaik sa poda u manastirskoj crkvi Svetih Konstantina i Jelene u Ordusu. Tokom iskopavanja u oblasti poznatoj po starorimskim grobnicama, arheolozi su 2021. našli manastirsku crkvu Svetih Konstantina i Jelene, koja datira iz vizantijskog perioda. Crkva i grobnice čine važan deo antičkog grada Polemoniona. U okrugu Fatsa, gde je pronađeno osam rimskih grobnica, otkrivena je crkva posvećena svetim Konstantinu i Jeleni. Artefakt koji je otkriven tokom iskopavanja pod naučnom odgovornošću docenta Sečkina Evčina i direktorata muzeja u Ordusu predstavlja prvi in-situ mozaik sa poda otkriven u provinciji Ordu. Mozaik se datira između 5. i 6. veka i sadrži geometrijske i floralne motive karakteristične za rani vizantijski period. Uočava se upotreba rombusa i labrisa, dok zakrivljeni akantus sa motivima voća i životinja odražava prirodu. Ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoy potvrdio je ovo otkriće na svom nalogu na društvenim mrežama, izrazivši zahvalnost svima koji su bili uključeni u projekat.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

U radu objavljenom u Physical Review Research, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji primenili su teoriju mreža na celokupan opus Johana Sebastijana Baha. Prikazivanjem Bahove muzike kao mreže, gde svaki čvor predstavlja jednu muzičku notu, a svaka ivica prelaz između nota, došli su do novih uvida u jedinstvene kvalitete njegove muzike. Ova analiza bi mogla biti korisna za muziko terapeute, muzičare, kompozitore i producente, jer pruža kvantitativni uvid u strukturu različitih muzičkih kompozicija. Istraživanje je pokazalo da Bahove korale imaju mnogo nižu entropiju od njegovih tokata, odražavajući razlike ne samo u stilu, već i u svrsi ovih kompozicija. U planu su dalja istraživanja koja će primeniti ovaj okvir na druge žanrove i kompozitore, uključujući džez muziku.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Na Veneri postoje ogromni platoa visoki nekoliko kilometara, slični kontinentalnim strukturama na Zemlji. Iako ne poseduje pločnu tektoniku kao Zemlja, istraživači predlažu da su ovi platoa možda nastali kroz procese slične onima za stvaranje zemaljskih kratonâ – korena kontinenata. Studija objavljena u časopisu „Nature Geoscience“ koristi geofizički model da istraži formiranje ovih platoa, sugerišući da su rezultat visoke temperature koja je delovala na urkustu Venere, što je izazvalo konvekcijske struje u njenom mantlu, stvarajući region sa tanjom i zaraslom korom. Ova otkrića ne samo što pružaju novi uvid u formiranje kontinenata na Zemlji već i pokazuju da je Venera možda imala slične geološke procese u svojoj ranoj istoriji.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Severnogrumanova letelica Cygnus privodi kraju otprilike 40-satno putovanje do Međunarodne svemirske stanice. Nakon lansiranja u nedelju ujutro sa Svemirske stanice Kejp Kanaveral na raketi SpaceX Falcon 9, letelica cilja dolazak na orbitirajuću postaju u utorak ujutru. Prema NASA-i, Cygnus je na pravom putu za zahvatanje i početak procesa pristajanja u 3:10 EDT (0710 UTC). NASA-ov astronaut Metju Dominik će upravljati robotskom rukom Canadarm2 tokom operacije, dok će koleginica iz Crew-8 tima, astronautkinja NASA-e Džanet Eps, biti u ulozi podrške. Nakon što Cygnus bude zahvaćen, kontrolu nad Canadarm2 preuzeće kontrolori sa Zemlje kako bi kompletirali proces pristajanja na portu modula Unity okrenutom ka Zemlji. Neposredno nakon lansiranja došlo je do pitanja u vezi sa vremenom obavljanja operacije zahvatanja, kada je NASA objavila da Cygnus nije uspeo da izvrši prvo planirano povećanje visine označeno kao TB1 zbog kasnog ulaska u sekvencu za sagorevanje. NASA je potvrdila da je letelica kasnije uspela da izvrši dva povećanja brzine (delta velocity burn), što joj je omogućilo da ostane na pravcu za planirano zahvatanje u utorak ujutru. Kanadska svemirska agencija (CSA) je najavila da će ovo biti 50. tzv. “kozmičko zahvatanje” teretne letelice za robotsku ruku Canadarm2. Prva takva operacija izvedena je 17. septembra 2009. godine kada je hvatao letelicu Japanske svemirske agencije (JAXA) HTV-1. Robotska ruka Canadarm2, dugačka 17 metara, izgrađena je u Ontariju, Kanada, i lansirana na MSS tokom misije spejs šatla STS-100 u aprilu 2001. godine. Ruku i dalje upravlja kompanija MDA Space uz finansiranje CSA.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Meteorski pljusak Perseida, jedan od najplodnijih meteorskih pljuskova godišnje, dostigneće vrhunac sledećeg vikenda, donoseći do 75 “zvezda padalica” po satu u nedelju uveče i rano u ponedeljak (11. avgusta do 12. avgusta). Ovaj godišnji pljusak je povezan sa otpacima Komete Swift-Tuttle. Iako se očekuju svetle meteorske zvezde, prikaz može biti značajno pogođen jakom mesečinom. Međutim, ove godine, mesec će zaći upravo kada počne jaka aktivnost Persedida, prema Američkom meteorskom društvu. Najbolje vreme za posmatranje biće posle 1 sat ujutru po lokalnom vremenu u ponedeljak, 12. avgusta. Meteorske zvezde su uzrokovane meteroidima. Kada ove sitne čestice uđu u Zemljinu atmosferu, one se zagrevaju i isparavaju, oslobađajući energiju koja je vidljiva kao tragovi svetlosti na noćnom nebu. Persedidi se kreću brzinom od 60 kilometara u sekundi, i obično se između 50 i 75 meteora može videti svakog sata tokom vrhunske noći. Da biste videli impresivan broj zvezda padalica, morate biti što dalje od svetlosnog zagađenja. Prema NASA-i, meteori Persedida poznati su po svojoj brzini i svetlosti. Meteori izgledaju kao da potiču iz sazvežđa Perseja, po kojem su i dobili ime. Ovo sazvežđe će se pojaviti visoko na severozapadnom nebu na severnoj hemisferi u satima posle ponoći, kada se očekuje najveći broj zvezda padalica. Pored sazvežđa Perseja, u ovom delu neba biće vidljiva i Andromedina galaksija i Plejade. Iako sledeći vikend nudi najveću frekvenciju meteora, Persedidi su aktivni od 14. jula do 1. septembra 2024. godine, i “zvezde padalice” se mogu videti svake noći.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

SpaceX je odložio planirano lansiranje Northrop Grumman Cygnus letelice koja je trebala dostaviti više od 3700 kg naučnih istraživanja, zaliha i opreme Međunarodnoj svemirskoj stanici zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Lansiranje je inicijalno bilo zakazano za subotu, 3. avgust 2024, ali je odloženo za najranije nedelju, 4. avgust 2024. Tokom ove misije, Cygnus letelica će preći dvodnevno putovanje do stanice. Misija NG-21 je druga od tri planirana lansiranja Cygnus letelice na SpaceX Falcon 9 raketi tokom izgradnje nove Antares 330 rakete. Među naučnim eksperimentima koji će biti sprovedeni na stanici nalazi se studija o širenju plamena u uslovima mikrogravitacije, bioprinting jetre i testiranje novih CubeSat tehnologija. Takođe, ovaj let obuhvata dva CubeSata koja su deo NASA-inog programa za lansiranje malih satelita, koji će sprovesti eksperimente za mjerenje vlažnosti tla i testiranje novih optičkih komunikacionih tehnologija.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Invader je pseudonim francuskog uličnog umetnika Franka Slame. Poznat je po svojim mozaicima od keramičkih pločica modeliranim po piksilisanoj umetnosti iz video igrica iz 70-ih i 80-ih godina, kao što su Space Invaders, Pac-Man i Super Mario Bros. Njegove kreacije se mogu videti na vidljivim mestima u 79 gradova u 20 zemalja. Invader, pored mozaika, koristi i QR kodove i Rubikove kocke za svoje umetničke instalacije, koje su često postavljene na kulturno ili istorijski važnim mestima. Njegov rad kombinuje umetničku inspiraciju sa konceptom hakovanja javnog prostora, što čini njegove instalacije dostupnim široj javnosti.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Nova istraživanja otkrivaju da je „tanka disk“ galaksije Mlečni put stara oko 13 milijardi godina, što je četiri do pet milijardi godina ranije nego što se ranije verovalo. Ova zapažanja su nastala zbog otkrića neočekivano velikog broja vrlo starih zvezda u tankom disku naše galaksije. Ove zvezde, koje su metalom siromašne, ukazuju na to da je disk galaksije formiran mnogo ranije nego što se mislilo. Ova otkrića mogu pomoći da se objasni zašto je teleskop James Webb otkrio više diskastih galaksija u ranoj fazi kosmosa nego što se očekivalo. Detaljna analiza kretanja ovih starih zvezda pokazuje da su one bile prisutne u disku Mlečnog puta od samog početka, što sugeriše da je disk formiran ubrzo nakon Velikog praska i brzo se obogatio težim elementima. Ovi rezultati menjanju dosadašnje predstave o razvoju galaksija i postavljaju pitanja o mehanizmima koji su omogućili tako ranu formaciju diskastih galaksija.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Astronomi najavljuju jedinstven astronomski događaj koji će se videti golim okom – eksploziju nove u binarnom systemu “T Coronae Borealis” – ili “Zvezde plama”, udaljenu 3.000 svetlosnih godina. Ovaj dvojni zvezdani sistem, koji se sastoji od crvenog džina i belog patuljka, poznat je po svojim periodičnim novama koje postaju vidljive sa Zemlje svakih 79-80 godina. Prethodna eksplozija zabeležena je 1946. godine. Kada eksplozija postane vidljiva sa Zemlje, predviđa se da će T Coronae Borealis biti jedna od najsjajnijih zvezda na nebu, dostignuvši magnitudu +2, dok je inače na magnitudi +10. Profesor fizike i astronomije na Državnom univerzitetu Luizijane, Bredli Šafer, ističe da je trenutak eksplozije nepredvidiv ali i neminovan. Ovaj fenomen datira ne samo pogled na titanske sile koje se dešavaju daleko van našeg dohvata, već može nadahnuti celu novu generaciju astronoma. Nova eksplozija ponudiće priliku za prikupljanje podataka i dodatno istraživanje struktura i procesa koji se dešavaju u univerzumu. Prema rečima dr. Rebekah Hounsell iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra, ovakvi događaji su vrlo retki u ljudskom veku, posebno na tako relativno malim udaljenostima. Eksplozija će biti dovoljno svetla da se vidi danima ili čak nedelju dana nakon početka, te je ovo prilika koja se pruža jednom u životu.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]