Kineski svemirski brod sleteo je na tamnu stranu Meseca kako bi prikupio uzorke tla i kamenja, što bi moglo pružiti uvid u razlike između manje istraženog regiona i poznatije bliže strane. Modul za sletanje dodirnuo je površinu u krateru poznatom kao Basen Južni pol-Aitken. Misija, deo programa istraživanja Meseca Chang’e, šesta je po redu i druga osmišljena za prikupljanje uzoraka. Prva takva misija, Chang’e 5, donela je uzorke sa bliže strane Meseca 2020. godine.
Ovaj program deo je sve veće rivalstva sa SAD, Japanom i Indijom u svemirskom istraživanju. Kina planira da do 2030. godine pošalje čoveka na Mesec, što bi je učinilo drugom zemljom koja je to postigla posle SAD. Amerika takođe planira da ponovo pošalje astronaute na Mesec, prvi put posle više od 50 godina, sa ciljem do 2026. godine.
Svemirski brod će koristiti mehaničku ruku i bušilicu da prikupi do 2 kilograma materijala sa površine i ispod nje tokom oko dva dana. Uzorci će biti vraćeni na Zemlju u kapsulu za ulazak, koja je planirana da sleti u pustinju u regionu Unutrašnja Mongolija oko 25. juna.
Misije na tamnoj strani Meseca su teže zbog potrebe za satelitom za prenos komunikacije i manje ravnih površina za sletanje. Basen Južni pol-Aitken, najstariji i najveći krater na Mesecu, mogao bi pružiti rane informacije o Mesecu jer je nastao pre više od 4 milijarde godina i ima prečnik od 2.500 kilometara.
Month: September 2024
SpaceX postavlja lansiranje narednog Starship testa za početak juna
SpaceX je zakazao datum lansiranja za sledeću integrisanu test letelicu Starship za 5. jun, fokusirajući se na demonstraciju sposobnosti vraćanja obe faze letelice u ispravnom stanju. Ovaj let, četvrti po redu, biće sproveden sa Starbase lokacije u Južnom Teksasu.
Cilj ove misije je pokazati sposobnost sletanja Super Heavy boostera u Meksički zaliv i kontrolisanog ulaska Starshipa. Za razliku od prethodnih testova, ovaj put neće biti u letu testova poput otvaranja teretnog prostora ili prenosa goriva. Umesto toga, vozilo će sleteti u Indijski okean, bez potrebe za deorbitnim sagorevanjem za ponovno ulazak.
Nakon analiza trećeg leta, SpaceX je unapredio hardver i softver, a uvedene su promene kako bi se smanjila masa boostera i poboljšale performanse motora. Tokom trećeg leta, Starship je izgubio kontrolu nad držanjem zbog začepljenja ventila, a booster je trpeo kvarove motora usled blokade filtera u linijama tečnog kiseonika. SpaceX je na osnovu tih saznanja pojačao redundanciju i unapredio dizajn kako bi poboljšao pouzdanost.
Izvršni direktor Elon Musk izrazio je nadu da će se u narednom letu demonstrirati da Super Heavy booster može sleteti na “virtuelni toranj” u Meksičkom zalivu, uz potencijalni povratak na toranj u Starbase-u tokom petog leta.
NASA PREFIRE misija lansirana za proučavanje Zemljinih polarnih regiona
NASA je lansirala prvi od dva istraživačka satelita koji će meriti koliko toplote se gubi u svemir iz Arktika i Antarktika. Satelit veličine kutije za cipele lansiran je u subotu u 7:42 po lokalnom vremenu (3:42 po istočnom vremenu) na raketi Electron kompanije Rocket Lab, sa lansirnog kompleksa Mahia na Novom Zelandu.
Misija, poznata kao Polar Radiant Energy in the Far-InfraRed Experiment (PREFIRE), ima za cilj poboljšanje razumevanja naučnika o tome kako vodena para, oblaci i drugi elementi Zemljine atmosfere zadržavaju toplotu i sprečavaju je da zrači u svemir. Prikupljeni podaci će pomoći u unapređenju klimatskih modela i omogućiti preciznija predviđanja uticaja klimatske krize na nivo mora, vreme, pokrivenost snegom i ledom.
PREFIRE se sastoji od dva CubeSat satelita opremljena specijalizovanim miniaturom senzorima za toplotu. Drugi satelit će biti lansiran ubrzo nakon prvog, a oba će se nalaziti u asinhronim blisko-polarni orbitama, prolazeći preko istih tačaka u različito vreme, što će omogućiti češće merenje kratkoročnih fenomena kao što je uticaj oblačnosti na temperature ispod njih.
Projekt Space Trash Signs stvara ‘sazvežđa’ od svemirskog otpada kako bi istakao problem svemirskog đubreta (video)
Projekat Space Trash Signs stvorio je “sazvežđa” od nefunkcionalnih satelita i starih delova raketa kako bi skrenuo pažnju na sve veći problem svemirskog otpada. Ovaj projekat je rezultat saradnje između kompanije za održivost svemira Privateer, nemačke dizajnerske agencije Moby Digg, vizuelnog umetnika Franka Gräfea i komunikacione agencije Serviceplan Innovation. Sazvežđa svemirskog đubreta mogu se istraživati na posebnom veb sajtu, u aplikacijama za posmatranje zvezda i u posebnim programima prikazivanim u planetarijumima širom sveta. Cilj projekta je da skrene pažnju na rastući problem svemirskog otpada pred sastanak Komiteta Ujedinjenih nacija za mirnodopsko korišćenje svemira u junu, koji će raspravljati o merama potrebnim za uređenje svemira oko Zemlje.
Sazvežđa su sastavljena na osnovu stvarnih podataka o praćenju svemirskog otpada koje je prikupio Privateer. Za razliku od poznatijih zvezdanih sazvežđa, ova sazvežđa se ne mogu posmatrati sa Zemlje jer svemirski otpad orbitira Zemljom brzinom od preko 27.359 kilometara na sat. Veštačka inteligencija je korišćena za pronalaženje obrazaca u podacima Privateera, a sa im se zatim vremenski označila tačka u kojoj su otkriveni.
Sazvežđa su odabrana kako bi istakla najpogubnije posledice problema svemirskog otpada. Na primer, “Pokvareni kompas”, uočen iznad Bermuda u januaru 2023, ukazuje na štetu koju bi svemirski otpad mogao naneti globalnim satelitima za navigaciju, kao što su američki GPS ili evropski Galileo sistem. Na sličan način, “Veliki 404” – zabeležen iznad zapadne Afrike u februaru 2023 – označava posledice uništenja satelita za internet povezivanje koji povezuju izolovane zajednice širom sveta. “Nedostupna prognoza”, zabeležena iznad Indije u aprilu 2023, simbolizuje nesigurnost sa kojom bi se svet suočio ukoliko bi izgubio svoje meteorološke satelite. Sveukupno, deset sazvežđa čini ovu kolekciju.
Trenutno više od 160 miliona komada ljudskog svemirskog otpada orbitira Zemljom, uključujući cele nefunkcionalne satelite, iskorišćene raketne stupnjeve i sitne fragmente proizvedene u sudarima većih objekata. Rizik od orbitalnih sudara naglo raste zbog sve većeg broja satelita u orbiti, potpomognutog pojavom malih satelita i internet-konstelacija poput SpaceX-ovog Starlinka. Stručnjaci strahuju da bi bez preventivnih mera, poput uklanjanja većih komada otpada, svemir oko Zemlje mogao postati potpuno neupotrebljiv. Ističe se mogućnost pojave Kesslerovog sindroma, situacije u kojoj bi fragmenti iz svakog novog sudara izazvali dodatne sudare, stvarajući još više fragmenata i dalje sudare.
NASA-finansirani koncept pulsiranog plazma raketnog sistema ima za cilj da pošalje astronaute na Mars za 2 meseca
Inovativni raketni sistem mogao bi da revolucionarizuje buduće misije u duboki svemir ka Marsu, smanjujući vreme putovanja do Crvene planete na samo nekoliko meseci. Cilj spuštanja ljudi na Mars postavlja mnoštvo izazova, uključujući potrebu za brzim prevozom velikih tereta. Sadašnje tehnologije propuštaju ovu mogućnost jer putovanje traje skoro dve godine.
Pulsirani plazma raketni sistem (PPR), koji razvija Howe Industries, predstavlja sistem za pogon koji je daleko efikasniji od trenutnih metoda dubokog svemirskog pogona, omogućavajući putovanje između Zemlje i Marsa za svega dva meseca. Ovaj raketni sistem koristi visoki specifični impuls (Isp), koji je mera efikasnosti generisanja potiska motora.
PPR koristi fisioni nuklearni pogon, baziran na kontrolisanom rascepu atoma, za stvaranje potiska. Ovaj sistem je manji, jednostavniji i pristupačniji od prethodnih koncepata. Osim što omogućava dalje misije, PPR može podržati mnogo teže svemirske letelice, što znači da se može dodatno poboljšati zaštita posade od štetnih visokoenergetskih čestica, poznatih kao galaktičke kosmičke zrake.
Trenutno, PPR prelazi u Fazu II NASA-inog inovativnog naprednog koncepta, nakon uspešno završene Faze I koja se fokusirala na neutronsku analizu pogonskog sistema, dizajn svemirske letelice, sistema napajanja i neophodnih podsistema, kao i analizu mogućnosti magnetskog mlaznog pogona i određivanja putanja i prednosti.
Tokom Faze II, razvijači će unaprediti dizajn motora, sprovesti eksperimente dokazivanja koncepta i dizajnirati koncept svemirske letelice kako bi bolje zaštitili letove sa posadom ka Marsu. Ako bude uspešan, PPR bi mogao približiti NASA-i uspostavljanje trajne baze na Marsu.
Sumnjivi Meteor Pretvara Nebo iznad Portugala u Zapanjujuće Neon Plavo
Sumnjivi meteor osvetlio je nebo iznad Portugala i Španije kasno u subotu uveče, što je navelo svedoke da preplave društvene mreže video snimcima spektakularne plave vatrene lopte. Jedan video, očigledno snimljen kamerom na kontrolnoj tabli automobila, prikazuje blesak plave svetlosti kako sija preko neba. Drugi snimak beleži reakciju okupljenih ljudi koji sa divljenjem i zaprepašćenjem posmatraju kako celo nebo postaje neon plavo dok meteor pada.
Vlasti u Viseu, Portugal, izjavile su za Publico da su bile upozorene na prijave o objektu koji pada s neba, ali do sada nisu uspele da pronađu šta god da je palo na Zemlju. Ova informacija kaže da je Agencija za civilnu zaštitu prvobitno izveštavala o “padu meteorita”, ali je kasnije povukla tu izjavu.
Još uvek nije jasno gde bi sumnjivi meteor mogao da padne, mada je moguće da se jednostavno sagoreo u atmosferi.
James Webb teleskop ide ‘ekstremno daleko’ i uočava zvezde bebe na ivici Mlečnog puta (slika)
James Webb teleskop (JWST) je, od svog lansiranja na Božić 2021. godine, već bio poznat po tome što donosi ekstremna otkrića, posmatrajući rane galaksije udaljene milijardama svetlosnih godina. Sada je ovaj moćni svemirski teleskop dosegao do ivice naše galaksije, Mlečnog puta. Tim astronoma je usmerio JWST ka periferiji Mlečnog puta, posmatrajući regiju koju naučnici nazivaju “ekstremna spoljna galaksija”. Ova oblast je udaljena oko 58.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta.
Rezultat ovog galaktičkog istraživanja je impresivna slika zvezdanih jata u trenutku “zvezdane eksplozije” i intenzivnog perioda brzog formiranja zvezda. Pomoću JWST-ovih instrumenata za posmatranje u bliskom i srednjem infracrvenom spektru, tim je mogao da vidi neverovatne slike molekularnih oblaka, konkretno oblaka Digel 1 i Digel 2, koji su dugi više svetlosnih godina. U ovim oblacima, naučnici su otkrili mlade protozvezde koje još nisu prikupile dovoljno materijala da pokrenu nuklearnu fuziju u svojim jezgrima.
Protozvezde ispoljavaju “izlive” superzagrejane plazme, što je takođe primetno na novim JWST slikama. Oblak Digel 2 pokazao je neočekivano aktivno formiranje zvezda i spektakularne mlazove materijala. Naučnici su posmatrali aktivnost u četiri mlada zvezdana jata unutar Digel oblaka 1 i 2, gde je posebno u 2S regionu primećen gust i aktivan region mladih zvezda.
Ovo istraživanje ne samo da dopunjuje prethodne posmatračke podatke nego i omogućava bolje razumevanje procesa formiranja zvezda u različitim okruženjima, što može pomoći naučnicima da razumeju kako različite sredine utiču na formiranje različitih tipova zvezda. Tim planira dalje istraživanje i kombinovanje podataka iz različitih teleskopa kako bi ispio proučavanje evolucije zvezda u ovim oblastima.
Timovo istraživanje je objavljeno u Astronomskom časopisu.
Šta misija Polaris Dawn može otkriti o zdravlju ljudi u svemiru
Misija Polaris Dawn kompanije SpaceX, u kojoj su milijarder Jared Isaacman i još tri člana posade otputovali u svemir u letelici Crew Dragon, privukla je pažnju jer je uključivala prvu privatnu svemirsku šetnju. Iako je let pohvaljen zbog svog istorijskog značaja, Isaacman je istakao da ovaj put nije bio samo zabava već i doprinos nauci.
Istraživanje u programu Polaris, koji planira tri leta, posebno se fokusira na zdravlje ljudi i uticaje svemirskih letova na ljudsko telo. Trenutna misija proučava se na Baylor koledžu medicine, gde astronauti daju krv i prolaze opsežne biomedicinske testove pre i posle leta.
Ono što izdvaja misiju Polaris Dawn je visina od 870 milja iznad Zemljine površine, što je daleko više od tipične visine Međunarodne svemirske stanice (oko 250 milja), čineći Polaris Dawn najdaljim ljudskim putovanjem od Apollo misija. Ova visina provodi letelicu kroz unutrašnji Van Allenov pojas, područje naelektrisanih čestica koje štite planetu od opasnog zračenja. Posada je opremljena senzorima za merenje izloženosti zračenju tokom misije, a unutrašnjost letelice ima senzor za detekciju različitih vrsta zračenja u okruženju.
Pored toga, misija Polaris Dawn pruža priliku za proučavanje različitih efekata svemirskih letova, uključujući bolesti kretanja. Takođe se istražuje odnos između različitih faktora svemirskih letova i njihovih kombinovanih efekata na zdravlje.
Iako zagovornici svemirskog turizma tvrde da on povećava pristup svemiru, trenutno su astronauti koji lete na misijama svemirskih agencija i dalje ne predstavljaju širok spektar populacije. Polazeći od toga, TRISH postavlja bazu podataka koja će prikupljati biomedicinske podatke iz komercijalnih svemirskih misija kako bi se videlo kako ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjima reaguju na svemirske letove.
Jedan od eksperimenata sa potencijalno velikim uticajem je testiranje minijaturnog ultrazvučnog skenera koji posada može koristiti za samostalno skeniranje i prikupljanje medicinskih podataka. Prilagođavanje ovakvih uređaja za svemir moglo bi biti korisno i na Zemlji, posebno u ruralnim područjima ili regijama sa ograničenim pristupom lekarima.
Zaključak je da razumevanje širine čovečanstva i prikupljanje šireg spektra podataka može značajno doprineti kako svemirskoj, tako i zemaljskoj medicini.
Zemlja će imati novi mini-mesec na dva meseca
Naučnici sa Univerzidad Komplutense u Madridu otkrili su da će mali asteroid napraviti jednu orbitu oko Zemlje počevši od kraja ovog meseca pre nego što se vrati u druge delove Sunčevog sistema. U radu objavljenom u časopisu “Research Notes of the AAS”, autori opisuju kako Zemlja povremeno hvata asteroide i iznose svoje proračune putanje asteroida označenog kao 2024 PT5.
Prethodna istraživanja su pokazala da mnogi asteroidi ulaze u eliptične orbite oko Zemlje pre nego što budu izbačeni nazad u svemir. Novi asteroid, otkriven prošlog meseca, veličine je samo 10 metara. Naučnici su zaključili da će se asteroid vezati za gravitaciju Zemlje na oko dva meseca, napraviti jednu kompletnu orbitu trajući 53 dana, počevši od kraja ovog meseca pa do sredine novembra.
Takođe, istraživači su procenili da je ovaj asteroid verovatno poreklom iz pojasa asteroida Arjuna, a ne deo svemirskog otpada zbog svoje prirodne putanje.
Ovo istraživanje doprinosi našem razumevanju dinamike asteroida i njihovim interakcijama sa planetama.
Stanfordov izveštaj o indeksu veštačke inteligencije 2024
Objavljeno je sedmo izdanje Stanfordovog izveštaja o indeksu veštačke inteligencije. Indeks za 2024. godinu je najopsežniji do sada i dolazi u trenutku kada je uticaj AI na društvo nikad izraženiji. Ove godine proširili smo obuhvat kako bismo sveobuhvatno pokrili ključne trendove kao što su tehnička dostignuća u AI-u, percepcije javnosti o AI-u, i geopolitičku dinamiku koja okružuje njegov razvoj. Takođe, uvodimo nove procene o troškovima obuke AI modela, detaljne analize odgovorne AI prakse i potpuno novo poglavlje posvećeno uticaju AI na nauku i medicinu.
Glavne tačke:
1. AI je nadmašio ljude u nekim zadacima, ali ne u svim.
2. Industrija dominira u istraživanju napredne AI.
3. Troškovi obuke naprednih modela su znatno porasli.
4. Sjedinjene Države predvode ispred Kine, EU i Ujedinjenog Kraljevstva kao glavnog izvora vrhunskih AI modela.
5. Nedostatak standardizovanih evaluacija za odgovornu AI.
6. Investicije u generativni AI su naglo porasle.
7. AI čini radnike produktivnijima i poboljšava kvalitet rada.
8. Naučni napredak se ubrzava zahvaljujući AI.
9. Broj AI regulacija u Sjedinjenim Državama se značajno povećava.
10. Ljudi širom sveta postaju svesniji potencijalnog uticaja AI i sve više zabrinuti.
Izveštaj prati, prikuplja, destiluje i vizuelizuje podatke vezane za veštačku inteligenciju. Misija nam je pružiti nepristrasne, rigorozno proverene, široko zasnovane podatke kako bi donosioci politika, istraživači, rukovodioci, novinari i šira javnost razvili detaljnije i nijansiranije razumevanje ovog kompleksnog polja.
