NASA-ini inženjeri su isključili instrument za proučavanje plazme na svemirskoj letelici Voyager 2 zbog kako bi uštedeli i sačuvali smanjujuće količine energije na letelici. I pored toga, letelica, koja se nalazi preko 12,8 milijardi milja od Zemlje, nastavlja sa istraživanjima sa preostala četiri instrumenta. Cilj očuvanja energije je produženje operativne sposobnosti letelice do 2030-ih godina. Ovaj podvig naglašava jedinstvenu ulogu letelice u istraživanju međuzvezdanog prostora izvan našeg solarnog sistema.
Voyager 2 nastavlja da funkcioniše sa svojim preostalim naučnim instrumentima uprkos udaljenosti od preko 12,8 milijardi milja (20,5 milijardi kilometara) od Zemlje. Ispitivanje regiona van heliosfere, zaštićenog mehura čestica i magnetnih polja koje stvara Sunce, omogućeno je zahvaljujući naporima inženjerskog tima.
Misija je suočena sa izazovima u očuvanju energije jer letelice gube oko 4 vata snage svake godine radioizotopskih termoelektričnih generatora na bazi plutonijuma. Tim je morao da isključi sve sisteme i instrumente koji nisu neophodni za osnovne operacije, uključujući neke grejače. Poslednji pokušaj štednje energije podrazumeva isključivanje instrumenta za proučavanje plazme, dok se drugi instrumenti i dalje koriste za istraživanje međuzvezdanog prostora.
Inženjeri pažljivo prate sve promene na letelici staroj 47 godina da bi izbegli bilo kakve nepredviđene posledice, a potvrđeno je da je isključivanje instrumenta prošlo bez incidenata. Tim će nastaviti da nadgleda stanje letelice i da donosi odluke koje će maksimizirati naučne rezultate misije.
Dana 1. oktobra, Sunce je emitovalo izuzetno moćnu X7.1 baklju, jednu od najjačih u trenutnom Solarnom ciklusu 25. Ova baklja je druga po snazi u ovom ciklusu, odmah iza X8.7 baklje koja se desila 14. maja. Baklja je izazvala delimični ili potpuni gubitak visokofrekventnih radio signala u osvetljenim delovima Zemlje, uključujući zapadnu hemisferu, Pacifik, Australiju i Azijsko-pacifički region.
NASA-in “Solar Dynamics Observatory” snimio je ovu baklju. Pored baklje, došlo je i do koronalne masovne izbacivanja (CME) – ogromne eksplozije solarne plazme, koja je usmerena ka Zemlji i očekuje se da će izazvati snažnu geomagnetnu oluju 4. oktobra. Ovi događaji mogu pojačati aurore, ali i uticati na navigacione sisteme, elektroenergetske mreže i satelitske komunikacije. Baklja je eruptirala iz sunčeve pege AR3842, koja je dan ranije emitovala M7.6 baklju, takodje moćnu, ali manje snage u odnosu na X-klasu.
Tokom 1990-ih, NASA sateliti dizajnirani da otkrivaju visokoenergetske čestice iz supernova i drugih nebeskih objekata otkrili su iznenađenje — izbijanja gama zračenja visokih energija sa Zemlje. Iako je brzo utvrđeno da ovi radioaktivni izvori potiču iz oluja sa grmljavinom, učestalost ovog fenomena ostala je misterija.
S obzirom na to da sateliti nisu bili dizajnirani za otkrivanje gama zračenja sa Zemlje, naučnici su se godinama oslanjali na neprikladne platforme. Međutim, prilika da se NASA-in preuređeni U2 špijunski avion preleti oluje pružila je novi uvid. Prema dvema novim studijama objavljenim u časopisu Nature, tim je otkrio da su gama zračenja iz oluja mnogo češća nego što se mislilo, te da dinamika stvaranja tih zračenja sadrži mnoge još neistražene misterije.
Profesor Stiv Kumer sa Univerziteta Djuk, koautor obe studije, navodi da svi veliki oblaci sa grmljavinom proizvode gama zrake tokom čitavog dana u različitim oblicima. Generalna fizika iza stvaranja ovih zračenja nije misteriozna: oblaci sa grmljavinom stvaraju električna polja koja mogu biti jednako jaka kao 100 miliona AA baterija složenih na kraj. Kada nabijene čestice, poput elektrona, naiđu na tako jako polje, ubrzavaju se i prouzrokuju nuklearne reakcije koje proizvode snažne bljeske gama zraka i drugih oblika zračenja.
Nakon mesec dana letenja iznad velikih oluja u tropima južno od Floride, istraživači su zabeležili više ovih gama zračenja nego što su očekivali. Otkrili su da su oblaci sa grmljavinom poput “ključale posude gama zračenja”, što sugeriše da više od polovine svih oluja u tropima proizvodi ovo zračenje. Takođe su primećene kratke i intenzivne eksplozije gama zračenja, često u vezi sa aktivnim munjama, kao i dva nova tipa izbijanja koja nisu prethodno viđena.
Ovi rezultati otežavaju jednostavno shvatanje dinamike gama zračenja iz oluja i ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima. Naučnici su takođe potvrdili da ova gama zračenja ne predstavljaju opasnost za ljude u normalnim uslovima letenja.
Impulse Space je prikupio novu tranšu sredstava jer poznati investitori veruju da će premeštanje satelita u orbiti uskoro biti usluga velike potražnje.
Startup, koji je pre tri godine osnovao Tom Mueller, najavio je Seriju B rundu od 150 miliona dolara u utorak. Impulse razvija liniju orbitalnih transfer vozila (OTV) koja mogu podešavati položaje satelita u svemiru nakon što ih raketa lansira. Dok još nekoliko firmi radi na OTVs, Impulse tvrdi da su njihovi proizvodi diferencirani po svojim hemijskim pogonskim sistemima koji nude vrlo visoku delta-v, odnosno sposobnost promene brzine.
Kompanija je do sada najavila dva OTV: Mira, koji obavlja dostave satelita na poslednju milju za svemirske letelice koje su spuštene na lansiranja putem zajedničkih vožnji, i veći visokoenergetski impulsni stepen nazvan Helios, koji pomera letelice iz niske Zemljine orbite (LEO) u geosinhronu orbitu (GEO) za manje od 24 sata. Ovo je mnogo brže od postojećih opcija, koje su ili skuplje, poput plaćanja SpaceX Falcon Heavy da direktno leti do GEO ili Rocket Lab-a da sa Electron raketom precizno odredi orbitu, ili dugotrajnije, sa nižim delta-V impulsima prema GEO tokom nekoliko meseci.
“Satelitsko tržište zahteva poboljšane manevarbilnosti i brzu responzivnost u orbiti, što zahteva moćna vozila sa visokim delta-v koju nudi Impulse Space,” rekao je partner u Founders Fund, Scott Nolan, u izjavi. “Tom je izgradio tim s dubokim stručnim znanjem o inovacijama u tehnologijama od kritične važnosti za misije, postavljajući kompaniju da pouzdano isporučuje dok vozi budućnost svemirskog transporta.”
Mueller je dobro poznat u svemirskoj industriji: bio je osnivački zaposlenik SpaceX-a i na kraju postao CTO za pogone, gde je predvodio razvoj Merlin raketnog motora koji pokreće Falcon 9 raketu i Draco potisnika koji pokreću Dragon letelicu. SpaceX je napustio u novembru 2020. i osnovao Impulse manje od godinu dana kasnije.
Od tada je kompanija ostvarila nekoliko glavnih prekretnica, uključujući uspešnu prvu misiju koja je letela u novembru 2023. LEO Express-1 je video da Mira izlazi u orbitu po prvi put; misija je zaključena nakon devet meseci tokom kojih je Mira uspešno rasporedila teret korisnika i završila najveće podizanje orbite (150 kilometara za 75 sekundi) ikada izvedeno od strane OTV-a na svom prvom letu, saopštila je kompanija.
Postoje jaki signali da je Ministarstvo odbrane takođe zainteresovano za ovu sposobnost: Impulse je ranije ove godine dobio nekoliko nagrada od američkih Svemirskih snaga, uključujući dva granta za inovacije u malim preduzećima u okviru inicijative Tactically Responsive Space. Taj program je dizajniran da privuče sposobnosti iz privatne industrije koje bi mogle omogućiti Svemirskim snagama da se brže kreću u orbiti.
Startup je narastao na preko 140 zaposlenih, sa operacijama koje se primarno baziraju u objektu od 60,000 kvadratnih stopa u Redondo Beachu, Kalifornija.
Impulse je sada fokusiran na svoju drugu misiju, LEO Express-2, koja će videti da Mira rasporedi i nosi terete za više neimenovanih korisnika krajem ove godine. Unapređena verzija Mire će imati svoj prvi lansiranje 2025. godine, sa Heliosom koji će imati svoj prvi let 2026. godine.
Astronomi su objavili gigantsku infracrvenu mapu Mlečne staze koja sadrži više od 1,5 milijardi objekata, što je čini najdetaljnijom do sada napravljenom. Koristeći VISTA teleskop Evropske južne opservatorije (ESO), tim je nadgledao centralne regione naše Galaksije tokom više od 13 godina. Sa 500 terabajta podataka, ovo je najveći posmatrački projekat ikada izveden sa ESO teleskopom.
„Napravili smo toliko otkrića da smo zauvek promenili pogled na našu Galaksiju,” kaže Dante Minniti, astrofizičar na Universidad Andrés Bello u Čileu, koji je predvodio ceo projekat.
Ova rekordna mapa obuhvata 200.000 slika snimljenih pomoću ESO-ovog VISTA teleskopa, čija je glavna namena mapiranje velikih oblasti neba. Tim je koristio VISTA-inu infracrvenu kameru VIRCAM, koja može da prodre kroz prašinu i gas koji prožimaju našu galaksiju, otkrivajući tako i najskrivenije delove Mlečne staze.
Ogromna baza podataka pokriva oblast neba ekvivalentnu 8600 punih meseca, i sadrži oko 10 puta više objekata nego prethodna mapa iste ekipe objavljena 2012. godine. Ona uključuje novorođene zvezde, koje su često uronjene u prašnjave omotače, i globularne skupove – guste grupe miliona najstarijih zvezda u Mlečnoj stazi. Posmatranje infracrvene svetlosti omogućava VISTA-i da uoči vrlo hladne objekte, koji sjaje na ovim talasnim dužinama, kao što su smeđi patuljci ili slobodno plutajuće planete koje ne orbitiraju oko zvezde.
Posmatranja su počela 2010. i završila se u prvoj polovini 2023. godine, obuhvatajući ukupno 420 noći. Promatranjem svakog dela neba više puta, tim je mogao ne samo da utvrdi lokacije ovih objekata, već i da prati njihovo kretanje i promene u svetlini. Mapa takođe uključuje podatke o zvezdama čija se osvetljenost periodično menja, što omogućava precizno merenje udaljenosti do njih. Ovo je omogućilo trodimenzionalni pogled na unutrašnje regione Mlečne staze, koji su prethodno bili skriveni prašinom. Istraživači su takođe pratili hiperbrze zvezde, koje se kreću velikom brzinom nakon bliskog susreta sa supermasivnom crnom rupom u centru Mlečne staze.
Nova mapa sadrži podatke prikupljene kao deo istraživanja “VISTA Variables in the Vía Láctea” (VVV) i njegovog pratećeg projekta VVV eXtended (VVVX). Ovi projekti su već rezultirali sa više od 300 naučnih članaka. Dok su istraživanja sada završena, naučna obrada prikupljenih podataka će se nastaviti decenijama.
