Kako svet pojačava potragu za čistim i održivim izvorima energije, nuklearna energija zasnovana na fuziji – proces koji pokreće sunce – ostaje svetionik nade. Za razliku od fisije, fuzija obećava skoro neograničenu energiju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Nedavni napreci su ubrzali prelazak fuzije sa teorijske mogućnosti ka opipljivoj perspektivi, što naučnu zajednicu i energetski sektor čini sve optimističnijim.
Poslednjih godina zabeleženi su značajni proboji u istraživanju fuzije zahvaljujući napredovanju u nauci o materijalima, fizici plazme i inženjerstvu. ITER (Međunarodni Termonuklearni Eksperimentalni Reaktor), u izgradnji na jugu Francuske, najambiciozniji je međunarodni poduhvat koji uključuje 35 zemalja i ima za cilj da demonstrira izvodljivost fuzije kao velikog i karbonski neutralnog izvora energije.
Tokamakski reaktori, koji koriste snažna magnetna polja za kontrolu superzagrejane plazme gde dolazi do nuklearne fuzije, pokazuju obećavajuće rezultate u produženju vremena zadržavanja plazme i dostizanju visokih temperatura. Učešće privatnog sektora je u porastu, sa kompanijama poput Commonwealth Fusion Systems (CFS) koje inoviraju nove pristupe i dizajne, sa ciljem da postignu neto dobitak energije do sredine 2020-ih.
U narednoj deceniji ključni razvojni momenti mogu uključivati postizanje neto energetskog dobitka, unapređenja u materijalima i inženjeringu, moćnije simulacije plazme uz pomoć AI, povećanu saradnju javnog i privatnog sektora, kao i evoluciju regulatornih okvira. Ako ovi razvojni procesi uslede kako se očekuje, fuzija bi mogla značajno doprineti globalnom snabdevanju energijom do sredine 21. veka.
