Fenomen poznat kao efekat Russell-McPherron mogao bi uskoro prirediti zapanjujući prikaz aurora na nebu. Sezona aurora obično traje od kraja avgusta do sredine aprila, ali najviše aktivnosti se vidi u septembru i martu, tačno oko jesenje i prolećne ravnodnevnice. Naučnici već dugo nisu razumeli razlog za ovaj obrazac, sve dok geofizičari Christopher Russell i Robert McPherron nisu 1973. godine predložili teoriju o magnetskim poljima Zemlje i Sunca.
Prema njihovoj teoriji, magnetska polja Zemlje i Sunca obično nisu usklađena, što otežava Zemljinom polju da zarobi čestice sunčevog vetra koje stvaraju auroru. Međutim, oko ravnodnevnica, polja se usklađuju ali u suprotnim smerovima, što omogućava veće hvatanje tih naelektrisanih čestica.
Ovo objašnjenje nije jedino; postoje i druge teorije koje objašnjavaju porast geomagnetne aktivnosti tokom ravnodnevnica. Dr. Ciaran Beggan iz Britanske geološke službe objašnjava da je tokom ravnodnevnica orijentacija polova Zemlje skoro pod pravim uglom u odnosu na Sunce, što povećava interakciju između sunčevog vetra i Zemljinog magnetskog polja.
Ova pojava bi mogla biti dodatno pojačana ove godine zbog vrhunca trenutnog solarnog ciklusa, što može dovesti do većeg broja sunčevih pega, solarnih baklji i koronalnih masovnih izbacivanja koje šalju ogromne količine naelektrisanih čestica ka Zemlji. Ukoliko se ovo dogodi oko ravnodnevnica, možemo očekivati još intenzivniji prikaz aurora nego ranije.
Evropska raketa Vega uspešno je obavila svoju poslednju misiju večeras (4. septembra). Vega, koju operiše francuska kompanija Arianespace, lansirana je iz Evropskog svemirskog centra u Kourou, Francuska Gvajana, u 21:50 po lokalnom vremenu (22:50 po lokalnom vremenu u Kourou; 0150 GMT 5. septembra), noseći sa sobom satelit za osmatranje Zemlje, Sentinel-2C. Lansiranje je prvobitno bilo zakazano za 3. septembar, ali su problemi sa električnim vezama na zemlji odložili lansiranje.
Satelit Sentinel-2C uspešno je postavljen u orbitu 57,5 minuta nakon lansiranja, što je izazvalo aplauz i čestitke u kontrolnom centru. Raketa Vega visoka je oko 30 metara i može da isporuči teret od 1.500 kilograma u kružnu orbitu na visini od 700 kilometara iznad Zemlje.
Ovo je bila poslednja misija za standardnu verziju rakete Vega; Arianespace prelazi na novu, snažniju verziju Vega C. Vega C je do sada lansirana dva puta — u julu 2022. i ponovo u decembru iste godine. Prva misija je bila uspešna, ali je druga greška zbog kvara na mlaznici druge faze rakete. Povratak u operaciju za Vega C planiran je za kraj ove godine.
Misija Sentinel-2C deo je evropskog programa osmatranja Zemlje Copernicus, koji koristi dvostruke satelite — trenutno Sentinel-2A i Sentinel-2B — za proučavanje naše planete sa visine od 786 kilometara, prikupljajući visoko-rezolucione optičke slike za različite primene uključujući nadgledanje zemljišta, vode i atmosfere. Sentinel-2C je dizajniran da zameni satelit Sentinel-2A, dok će Sentinel-2B biti zamenjen satelitom Sentinel-2D, koji još nema tačno određen datum lansiranja.
U svetu tehnologije, termini “klasično računarstvo” i “kvantno računarstvo” često se pojavljuju, često praćeni diskusijama o monumentalnim promenama koje bi mogli doneti u oblasti računske moći i rešavanja problema. Da bi se shvatili ovi dva računarska paradigme, prvo je potrebno istražiti osnovne razlike između njih. Klasično računarstvo Klasično računarstvo je ono na šta su većina ljudi navikli — upotreba računara koji se oslanjaju na principe klasične fizike i Booleove algebre. Ovde se informacije obrađuju pomoću bitova, najmanjih jedinica podataka u računarstvu, koje mogu biti ili 0 ili 1. Ovi bitovi se manipulišu kroz razne operacije, kojima upravljaju logička kola, da bi se izvršili zadaci od jednostavnih aritmetičkih operacija do složenog algoritamskog procesiranja. Snage klasičnog računarstva leže u njegovoj robusnosti, pouzdanosti i opsežnim softverskim ekosistemima izgrađenim oko njega tokom poslednjih nekoliko decenija.
Klasični računari, od desktop računara do super računara, su vešti u rešavanju zadataka sa dobro definisanim procedurama i predvidivim ishodima. Kvantno računarstvo Kvantno računarstvo, s druge strane, koristi principe kvantne mehanike — bizarne i neintuitivne nauke koja upravlja ponašanjem čestica na atomskom i subatomskom nivou. U srcu kvantnih računara su kvantni bitovi, ili kubiti, koji se suštinski razlikuju od klasičnih bitova.
1. **Superpozicija:** Dok je klasični bit ograničen na stanje 0 ili 1, kubit može postojati u superpoziciji oba 0 i 1 istovremeno. Ova sposobnost omogućava kvantnim računarima da obrađuju ogromnu količinu informacija istovremeno, umesto sekvencijalno kao kod klasičnih računara.
2. **Uplitanje:** Kvantno uplitanje je fenomen gde kubiti postaju povezani na takav način da je stanje jednog kubita direktno povezano sa stanjem drugog, bez obzira na udaljenost između njih. Ova povezanost omogućava vrlo koordinisane mogućnosti obrade koje klasični sistemi ne mogu da dostignu.
3. **Interferencija:** Kvantni algoritmi često koriste interferenciju da bi pojačali verovatnoće tačnih odgovora dok poništavaju netačne. Koristeći konstruktivnu i destruktivnu interferenciju, kvantni računari mogu nadmašiti svoje klasične kolege u određenim zadacima.
Ključne razlike
1. **Reprezentacija podataka:** Klasični bitovi predstavljaju podatke u binarnim stanjima (0 ili 1), dok kubiti mogu predstavljati više stanja istovremeno zahvaljujući superpoziciji.
2. **Računska moć:** Kvantni računari imaju potencijal da reše određene složene probleme eksponencijalno brže nego klasični računari, evaluirajući mnoge moguće solucije odjednom.
3. **Stopa grešaka i stabilnost:** Klasični računari su vrlo pouzdani sa niskim stopama grešaka, dok kvantni računari trenutno imaju značajne izazove sa stabilnošću kubita i stopama grešaka, iako se stalno postižu napretci.
4. **Efikasnost algoritama:** Određeni algoritmi, kao što je Shorov algoritam za faktorizaciju velikih brojeva, pokazuju dramatična ubrzanja na kvantnim računarima u poređenju sa najboljim poznatim klasičnim algoritmima. Ovo ima duboke posledice za oblasti kao što je kriptografija.
Budućnost kvantnog računarstva Potencijalne buduće primene kvantnog računarstva su toliko obimne koliko i obećavajuće:
1. **Kriptografija:** Kvantni računari bi mogli probiti mnoge od trenutnih kriptografskih sistema, gurajući razvoj kvantno-otpornih metoda enkripcije u prvi plan.
2. **Otkrivanje lekova i nauka o materijalima:** Mogu simulirati molekularne strukture na neviđenom nivou detalja, što bi moglo revolucionalizovati otkrivanje novih lekova i materijala.
3. **Optimizacioni problemi:** Industrije od logistike do finansija mogle bi doživeti masivna poboljšanja efikasnosti kroz sposobnost kvantnih računara da rešavaju složene probleme optimizacije mnogo brže nego klasični računari.
4. **Veštačka inteligencija:** Kvantno računarstvo može značajno ubrzati mašinsko učenje, omogućavajući bržu i efikasniju obuku AI sistema.
5. **Modeliranje klime:** Sposobnost brzog obrade ogromne količine podataka mogla bi poboljšati klimatske modele, vodeći ka boljim predikcijama i strategijama za zaštitu životne sredine.
Uprkos trenutnim izazovima, kao što su vreme koherencije kubita, stope grešaka i fizički zahtevi za održavanje kvantnih stanja, napredak u istraživanju kvantnog računarstva je brz. Inovacije u korekciji grešaka i razvoj stabilnijih kubita postepeno rešavaju ove prepreke. Zaključno, dok klasično i kvantno računarstvo služe različitim svrhama sa različitim metodologijama, pojava kvantnog računarstva obećava da će nadopuniti i unaprediti naš svet vođen računarima na revolucionaran način. Dok stojimo na pragu ove kvantne revolucije, spajanje klasične pouzdanosti sa kvantnom nadmoći moglo bi biti ključ za otključavanje rešenja za neke od najsloženijih i najvažnijih izazova našeg vremena.
Saturn će ući u opoziciju 7. i 8. septembra, kada će se naći na suprotnoj strani Zemlje od Sunca. Ovo je jedinstvena prilika da vidite Saturn u njegovom najvećem i najsvetlijem izdanju ove godine, jer će sledeća prilika za ovakvo posmatranje biti tek 21. septembra 2025. godine.
Kako biste najbolje videli Saturn, preporučuje se korišćenje teleskopa ili jakih dvogleđža, jer gledanje golim okom neće omogućiti prikaz njegovih prelepih prstenova. Saturn će biti u sazvežđu Vodolije, a za precizno lociranje možete koristiti aplikacije kao što je Stellarium.
Saturn će se pojaviti na nebu oko 18-19 časova po lokalnom vremenu 7. septembra i nestaće oko 5:30-6:30 časova sledećeg jutra. Najvišu tačku na nebu će dostići oko ponoći 8. septembra. Opozicija će se tačno dogoditi u 12:27 po EDT vremenskoj zoni 8. septembra, kada će Saturn biti najbliži Zemlji i zato izgledati veće.
Tokom ove noći, mesec će biti mlad i zalaziće oko 22 sata, što stvara idealne uslove za posmatranje. Ukoliko propustite ovu priliku, Saturn će biti vidljiv i u narednoj nedelji pre i posle opozicije, sve do 13. septembra, sa minimalnim mesečevim svetlom koje može ometati gledanje.
Interesantan fenomen koji se može videti tokom opozicije je Seeligerov efekat – neobično posvetljenje Saturna i njegovih prstenova usled specifičnog položaja Sunca, Zemlje i Saturna.
Autorka ovog članka, Gretchen Rundorff, je entuzijasta za astronomiju koja je posmatrala brojna kiše meteorita i pomračenja Sunca, i ima iskustva sa teleskopima za proučavanje planeta i zvezdanih jata.
NASA-ina nedavna misija je otkrila ambipolarno električno polje Zemlje, ključno za razumevanje dinamike atmosfere i istraživanje drugih nastanjivih svetova. Tim naučnika je izveštava o prvom uspešnom otkrivanju planete širokog električnog polja koje je jednako fundamentalno kao gravitaciona i magnetna polja Zemlje. Ambipolarno električno polje, koje je prvi put hipotetizovano pre više od 60 godina, je ključni pokretač “polarnih vetrova” – stalnog odlivanja naelektrisanih čestica u svemir iznad zemljinih polova. Ovo polje podiže naelektrisane čestice u našoj gornjoj atmosferi na veće visine nego što bi inače dosegle i može biti oblikovalo evoluciju naše planete na načine koji tek treba da budu istraženi.
Koristeći posmatranja iz suborbitalne rakete NASA-e, međunarodni tim naučnika je po prvi put uspešno izmerio ovo planetarno električno polje, potvrdivši njegovo postojanje i kvantifikujući njegovu jačinu. Otkriven je njegov značajni uticaj na odlivanje atmosfere i formiranje jonosfere — sloja gornje atmosfere. Razumevanje složenih kretanja i evolucije atmosfere naše planete pruža nam tragove ne samo o istoriji Zemlje već i o misterioznim procesima na drugim planetama, pomažući nam da odredimo koje od njih mogu biti pogodne za život.
Naše mozak skladišti sećanja u najmanje tri kopije koje se razlikuju u trajnosti, dostupnosti i promenljivosti, otkriva nova studija. Ove kopije služe kao sigurnosna rezerva i dinamika njih se menja tokom vremena. Prva kopija seća se dugotrajno, ali je teško dostupna na početku, dok druga kopija je lako dostupna odmah, ali brzo bledi. Treća kopija ostaje stabilna i dugotrajna.
Studija iz Univerziteta u Bazelu istražila je različite grupe neurona u hipokampusu, delu mozga odgovornom za pamćenje, i pokazala kako različiti neuroni, formirani u različitim stadijumima embrionalnog razvoja, skladište sećanja različito. Ovo trostruko skladištenje sećanja pomaže nam da razumemo kako učimo, zaboravljamo i kako su naša sećanja podložna promenama.
Razumevanje načina na koji skladištimo i menjamo sećanja može nam jednog dana pomoći da smanjimo neželjena sećanja ili povratimo izgubljena sećanja. Studija je još u ranim fazama, ali pokazuje značajnu fleksibilnost i kapacitet ljudskog mozga.
Misija Polaris Dawn, ambiciozno petodnevno putovanje do gornjih delova Zemljine orbite, prvobitno je bila zakazana za lansiranje u utorak, ali je otkriveno curenje helijuma što je dovelo do odlaganja od 24 sata. Nosilac ove misije je milijarder preduzetnik Jared Isakman, koji će komandovati posadom koju čine pilot Skot „Kid“ Potit i inženjeri iz SpaceX-a Sara Gils i Ana Menon.
Polaris Dawn ekipa planira da dostigne visine koje ljudi nisu dosegli od NASA-inog Apollo programa 1970-ih i izvede prvu komercijalnu šetnju svemirom. Lansiranje rakete Falcon 9 sa kapsulom Dragon sada je zakazano za sredu između 3:38 i 7:09 časova po istočnom vremenu sa Kosmičkog centra Kenedi u Floridi.
Tokom misije, posada će provesti pet dana u orbiti, sprovodeći oko 40 naučnih eksperimenata i testirajući novi sistem laserske komunikacije preko satelita Starlink. Takođe će pokušati da izvrše svemirsku šetnju trećeg dana misije, gde će cela posada biti izložena vakuumu svemira zbog nedostatka vazdušne komore na kapsuli Dragon.
Curenje helijuma na opremi koja treba da se odvoji od rakete tokom poletanja dovelo je do drugog odlaganja misije u poslednjih nedelju dana, ali SpaceX ostaje optimističan da to neće ugroziti skorašnje lansiranje njihovog dokazanog svemirskog broda. Ako bude potrebno još jedno odlaganje, lansiranje bi se moglo obaviti u četvrtak ujutru.
Cilj misije Polaris Dawn je testiranje tehnologija koje mogu biti ključne za buduća istraživanja dubljeg svemira, uključujući misije na Mars. Posada će takođe provesti vreme u orbiti čitajući deci knjige i komunicirajući putem novih tehnologija. Misija će se završiti šestim danom, kada će svemirski brod ponovno ući u Zemljinu atmosferu i sleteti u Atlantski okean.
NASA astronaut, Matthew Dominick, koji boravi na Međunarodnoj svemirskoj stanici već četiri meseca, nedavno je zabeležio izvanrednu fotografiju meseca koji zalazi iznad Tihog okeana. Fotografija prikazuje predivan prizor nebeskog tela sa plavim nijansama u prvom planu, zbog oblaka i Zemljine atmosfere. Dominick je podelio tehničke specifikacije slike: korišćen je objektiv od 400 mm, ISO postavka 500, brzina zatvarača 1/20000 sekundi, otvor blende f2.8, fotografija je izrezana i smanjena šumnost.
Isreaživanje objavljeno u maju 2023. godine otkriva da je unutrašnje jezgro Meseca zapravo čvrsta kugla sa gustinom sličnom onoj od gvožđa. Ovo otkriće trebalo bi da reši dugogodišnju debatu o tome da li je unutrašnje jezgro Meseca čvrsto ili tečno, i da vodi ka tačnijem razumevanju istorije Meseca – i šire, Solarnog sistema.
Tim astronoma koji predvodi Artur Brio iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Francuskoj je napisao da njihovi rezultati podržavaju scenario globalnog preokreta mantije, što pruža značajan uvid u vremenski okvir bombardovanja Meseca tokom prvih milijardu godina Solarnog sistema.
Istraživanje unutrašnjeg sastava objekata u Solarnom sistemu se najefikasnije ostvaruje pomoću seizmičkih podataka. Način na koji se akustični talasi, generisani zemljotresima, kreću i reflektuju kroz materijal unutar planete ili meseca, može pomoći naučnicima da naprave detaljnu mapu unutrašnjosti objekta.
Podaci sakupljeni tokom Apollo misije su nedovoljno precizni da bi se tačno odredilo stanje unutrašnjeg jezgra Meseca. Da bi rešili ovu dilemu, Brio i njegovi saradnici su prikupili podatke iz svemirskih misija i eksperimenata sa lunarnim laserskim merenjem distance, te stvorili profil različitih karakteristika Meseca. Zatim su sproveli modelovanje sa različitim tipovima jezgra kako bi pronašli modele koji se najbliže podudaraju sa posmatračkim podacima.
Oni su otkrili da se unutrašnje jezgro Meseca veoma podudara sa onim Zemljinim – sa spoljnim tečnim slojem i čvrstim unutrašnjim jezgrom. Prema njihovom modelu, spoljno jezgro ima poluprečnik od oko 362 kilometra, dok unutrašnje jezgro ima poluprečnik od oko 258 kilometara. Gustina unutrašnjeg jezgra je oko 7.822 kilograma po kubnom metru, što je vrlo blizu gustini gvožđa.
Ovi rezultati potvrđuju ranija otkrića iz 2011. godine, i stvaraju jak slučaj za jezgro Meseca slično onom na Zemlji. Ovo ima zanimljive implikacije za evoluciju Meseca, uključujući i pitanje o nestanku njegovog magnetnog polja koje je postojalo pre oko 3.2 milijarde godina. S obzirom na skorašnje planove za povratak na Mesec, možda neće proći dugo pre nego što seizmička verifikacija ovih nalaza bude moguća.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
U članku “Kako izgraditi presu za kovanje od 50.000 tona,” autor Brian Potter opisuje istorijski razvoj i značaj velikih presa za kovanje u industriji proizvodnje vazduhoplova. U periodu krajem 1940-ih i 1950-ih godina, usled tehnoloških inovacija poput mlaznih motora, postojala je potreba za lakšim i snažnijim delovima aviona. Velike prese za kovanje i ekstrudiranje metala revolucionisale su ovu industriju, zamenjujući mnoge manje delove sa nekoliko velikih, što je omogućilo smanjenje težine i troškova proizvodnje.
U okviru programa “Heavy Press Program” američkog Ministarstva odbrane izgrađene su najveće prese na svetu, koje su, osim za vojne avione, bile korisne i za proizvodnju delova za helikoptere, podmornice, svemirske letelice i komercijalne avione. Program je bio toliko uspešan da su prese tokom decenija povećale efikasnost proizvodnje i značajno smanjile troškove.
Takođe, članak pruža istorijski kontekst, objašnjavajući kako su nemačke inovacije u korišćenju hidrauličnih presa za kovanje aluminijuma i magnezijuma poslužile kao inspiracija za američki program. Nakon Drugog svetskog rata, SAD i Sovjetski Savez podelili su nemačke prese i stručnjake, što je pomoglo Americi da napravi svoje prve velike prese.
Građevinski poduhvati za velike prese bili su monumentalni, zahtevajući ogromne infrastrukturne projekte, specijalne peći i transportne metode. Zbog uspeha ovih presa, poboljšani su aerodinamika i struktura aviona, dok su se troškovi proizvodnje značajno smanjili.
Na kraju, Potter ističe da primer ovog programa pokazuje važnost vladinih investicija u tehnološke kapacitete i njihov potencijal za šire industrijske koristi. Velike prese za kovanje ne samo da su unapredile vojnu i industrijsku proizvodnju, već su omogućile SAD-u da ostanu lider u oblasti avio-industrije tokom mnogo godina.
