Rusija je u sredu, 14. avgusta, lansirala svoj 89. teretni brod ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Bespilotna letelica Progress MS-28 lansirana je sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, koristeći raketu Sojuz. Letelica je ponela gotovo tri tone hrane, naučne opreme i drugih zaliha za astronaute na MSS-u. Dolazak na stanicu je planiran za subotu, 17. avgusta. Letelica će se automatski priključiti na zadnji port Zvezda servisnog modula.
Prethodna letelica Progress MS-26 napustila je MSS 12. avgusta, nakon šestomesečnog boravka, i spalila se u atmosferi Zemlje, što je standardna procedura za ove letelice. Pored MS-28, trenutno su na MSS-u prisutne još dve teretne letelice (Progress MS-27 i Cygnus NG-21) i tri letelice sa posadom: ruski Sojuz, SpaceX Crew Dragon Endeavour i Boeing Starliner, koji je na svojoj prvoj misiji s posadom.
Starliner je stigao na MSS 6. juna za planirani boravak od nedelju dana, ali je ostao u orbiti dok inženjeri rešavaju probleme sa njegovim raketama za kontrolu reakcije.
SpaceX je 15. avgusta 2024. lansirao par Maxar Intelligence satelita za snimanje sa Cape Canaveral Space Force Station na Floridi. Misija, nazvana Maxar-2, podignuta je u 9:00 časova po istočnom vremenu i predstavlja drugi od tri lansiranja potrebna za isporuku konstelacije od šest visokorezolucijskih satelita za snimanje WorldView Legion. Prvi par satelita je lansiran 2. maja iz Vandenberg Space Force Baze u Kaliforniji.
Ova misija je bila 79. SpaceX lansiranje u 2024. godini i obeležila je 16. let prve faze Falcon 9 raketnog nosača, koji se vratio na Cape Canaveral oko osam minuta nakon lansiranja. SpaceX je potvrdio da je jedan od Maxar-2 satelita uspešno postavljen u orbitu oko 40 minuta nakon lansiranja. Ovo su treći i četvrti WorldView Legion sateliti koje upravlja Maxar Intelligence, kompanija za posmatranje Zemlje sa sedištem u Westminsteru, Colorado.
Ovi sateliti su prvi Maxar sateliti lansirani u orbitu srednje inklinacije, što im omogućava da posmatraju područja između 45 stepeni severne i 45 stepeni južne geografiske širine, pružajući pokrivenost većine naseljenih regiona. Ova inklinacija omogućava čestu reviziju nad širokim opsegom geografskih širina. Prva dva WorldView Legion satelita su u bliskoj polarnoj orbiti.
WorldView Legion su elektro-optički sateliti za snimanje sa rezolucijom od 30 centimetara, koji se koriste za prikupljanje snimaka i mapiranje planete. Maxar Intelligence je glavni snabdevač američke vlade komercijalnim elektro-optičkim snimcima. Kompanija je 2022. godine dobila ugovor vredan 3,2 milijarde dolara od Nacionalne kancelarije za izviđanje za pružanje usluga snimanja i mapiranja tokom jedne decenije.
Naučnici sa Odeljenja za fizičku hemiju Instituta Fritz Haber (UdruženjeMax Planck) napravili su revolucionarno otkriće u oblasti nanotehnologije, kako je detaljno opisano u njihovoj najnovijoj publikaciji u časopisu Advanced Materials. Rad pod nazivom “Spektroskopsko i interferometrijsko snimanje sum-frekvencija snažno povezanih fononskih polaritona u SiC meta-površinama” uvodi novu metodu mikroskopije koja omogućava bezpresedanski prikaz nanostruktura i njihovih optičkih svojstava.
Metamaterijali, inženjerski izrađeni na nanoskali, poseduju jedinstvena svojstva koja nisu prisutna u prirodnim materijalima. Ova svojstva potiču od njihovih nanometrijskih građevinskih blokova, koji su do sada bili izazov za direktno posmatranje zbog njihove veličine koja je manja od talasne dužine svetlosti. Istraživanje tima prevazilazi ovo ograničenje korišćenjem nove tehnike mikroskopije koja može istovremeno da otkrije nano i makro strukture ovih materijala.
Ključni nalaz ovog istraživanja je metodološki proboj koji omogućava vizualizaciju struktura koje su prethodno bile previše male da bi se mogle videti tradicionalnom mikroskopijom. Korišćenjem svetlosti na inovativne načine, naučnici su otkrili kako da “zarobe” jednu boju svetlosti unutar strukture i koristeći mešanje sa drugom bojom koja može napustiti strukturu, prikazuju ovu zarobljenu svetlost. Ovaj trik otkriva skriveni svet optičkih metamaterijala na nanoskopskom nivou.
Ovo dostignuće je rezultat više od pet godina posvećenog istraživanja i razvoja, koristeći jedinstvene karakteristike slobodnog elektronskog lasera (FEL) u Institutu Fritz Haber. Ova vrsta mikroskopije posebno je važna jer omogućava dublje razumevanje meta-površina, otvarajući put za unapređenja u tehnologijama kao što su dizajn sočiva, sa krajnjim ciljem stvaranja ravnijih i efikasnijih optičkih uređaja.
Ovo istraživanje otvara vrata razvoju novih izvora svetlosti i dizajnu koherentnih termalnih izvora svetlosti. “Tek smo na početku,” izjavljuje istraživački tim, “ali implikacije našeg rada za oblast ravne optike i dalje su ogromne. Naša tehnika ne samo da nam omogućava da vidimo kompletne performanse ovih nanostruktura već i da ih unapredimo”
Sportovi imaju jedinstvenu sposobnost da izazovu intenzivne emocije među navijačima širom sveta. Ovaj fenomen može biti rezultat kombinacije različitih faktora, uključujući nepredvidljivost sportskih takmičenja, duboku emocionalnu povezanost sa timovima, i zajednički doživljaj koji okuplja navijače.
Jedan od ključnih razloga za emocionalnu uzbuđenost tokom sportskih događaja je očekivanje i iščekivanje koje prethodi događaju. Marketing strategije, poput reklama i aktivnosti na društvenim mrežama, igraju važnu ulogu u stvaranju i održavanju uzbuđenja. Kada dođe trenutak samog događaja, navijači su već duboko emocionalno investirani, što podiže nivo zadovoljstva i uzbuđenja.
Lojalnost prema timu takođe igra značajnu ulogu. Navijači koji se snažno identifikuju sa svojim timom osećaju veću satisfakciju i osećaj pripadnosti, što dodatno pojačava njihovu emocionalnu vezanost za igre. Ova lojalnost se često manifestuje kroz redovne interakcije i deljenje zajedničkih vrednosti unutar zajednice navijača.
Teorija socijalnog identiteta objašnjava kako naši osećaji samovrednosti i pripadnosti utiču na naše reakcije tokom sportskih događaja. Pobednički tim donosi osećaj lične pobede i unapređuje samopouzdanje fanova, dok poraz izaziva zajedničku tugu ili frustraciju.
Emocionalni brending je još jedan značajan faktor, gde sportski timovi kao brendovi stvaraju jake emocionalne veze sa svojim navijačima. Neizvesnost mečeva, priče o herojima i zlikovcima, esteticizacija nasilja, i prisustvo poznatih ličnosti također doprinose dramatičnosti i uzbuđenju sportskih događaja.
Na kraju, sportski događaji pružaju jedinstvenu priliku za socijalnu interakciju i izgradnju zajednice. Navijači se okupljaju u raznim okruženjima da zajedno gledaju utakmice, što dodatno pojačava uzbuđenje i osećaj zajedništva.
Ukratko, naša fascinacija sportskim događajima proizlazi iz složene igre faktora kao što su iščekivanje, lojalnost, socijalni identitet, emocionalni brending, dramatičnost priča, i zajedničko iskustvo. Ovi elementi zajedno čine sportske događaje nevjerovatno uzbudljivim i emocionalno bogatim iskustvom za navijače.
Po prvi put, istraživači na CERN-ovom Velikom hadronskom sudaraču (LHC) direktno su posmatrali interakcije visokenergijskih elektronskih i mionskih neutrina u teraelektronvolt (TeV) energetskom opsegu. Ovaj značajan trenutak postignut je korišćenjem Eksperimenta za pretragu (FASER). Neutrini, fundamentalne čestice sa veoma malim masama i slabim interakcijama sa materijom, odavno su fascinirali fizičare. Detekcija ovih „čestičnih duhova“ bila je izazov zbog njihove visoke prolaznosti kroz materiju. Tim istraživača je identifikovao četiri elektronska neutrinska i osam mionskih neutrinskih kandidata za interakciju sa energijama iznad 200 GeV, što je potvrdilo njihovu stvarnu egzistenciju sa visokim statističkim značajem. Ova merenja pružaju prve podatke o presesnim deonicama neutrinskih interakcija u energetskim opsezima od 560 do 1740 GeV za elektronske neutrine i od 520 do 1760 GeV za mionske neutrine. Rezultati su u skladu sa predikcijama Standardnog modela i otvaraju nove mogućnosti za proučavanje fundamentalnih fizičkih pitanja poput mase čestica i asimetrije materije i antimaterije u svemiru.
Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske izvestilo je da je otkriven in-situ mozaik sa poda u manastirskoj crkvi Svetih Konstantina i Jelene u Ordusu. Tokom iskopavanja u oblasti poznatoj po starorimskim grobnicama, arheolozi su 2021. našli manastirsku crkvu Svetih Konstantina i Jelene, koja datira iz vizantijskog perioda. Crkva i grobnice čine važan deo antičkog grada Polemoniona.
U okrugu Fatsa, gde je pronađeno osam rimskih grobnica, otkrivena je crkva posvećena svetim Konstantinu i Jeleni. Artefakt koji je otkriven tokom iskopavanja pod naučnom odgovornošću docenta Sečkina Evčina i direktorata muzeja u Ordusu predstavlja prvi in-situ mozaik sa poda otkriven u provinciji Ordu.
Mozaik se datira između 5. i 6. veka i sadrži geometrijske i floralne motive karakteristične za rani vizantijski period. Uočava se upotreba rombusa i labrisa, dok zakrivljeni akantus sa motivima voća i životinja odražava prirodu. Ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoy potvrdio je ovo otkriće na svom nalogu na društvenim mrežama, izrazivši zahvalnost svima koji su bili uključeni u projekat.
U radu objavljenom u Physical Review Research, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji primenili su teoriju mreža na celokupan opus Johana Sebastijana Baha. Prikazivanjem Bahove muzike kao mreže, gde svaki čvor predstavlja jednu muzičku notu, a svaka ivica prelaz između nota, došli su do novih uvida u jedinstvene kvalitete njegove muzike. Ova analiza bi mogla biti korisna za muziko terapeute, muzičare, kompozitore i producente, jer pruža kvantitativni uvid u strukturu različitih muzičkih kompozicija. Istraživanje je pokazalo da Bahove korale imaju mnogo nižu entropiju od njegovih tokata, odražavajući razlike ne samo u stilu, već i u svrsi ovih kompozicija. U planu su dalja istraživanja koja će primeniti ovaj okvir na druge žanrove i kompozitore, uključujući džez muziku.
Na Veneri postoje ogromni platoa visoki nekoliko kilometara, slični kontinentalnim strukturama na Zemlji. Iako ne poseduje pločnu tektoniku kao Zemlja, istraživači predlažu da su ovi platoa možda nastali kroz procese slične onima za stvaranje zemaljskih kratonâ – korena kontinenata. Studija objavljena u časopisu „Nature Geoscience“ koristi geofizički model da istraži formiranje ovih platoa, sugerišući da su rezultat visoke temperature koja je delovala na urkustu Venere, što je izazvalo konvekcijske struje u njenom mantlu, stvarajući region sa tanjom i zaraslom korom. Ova otkrića ne samo što pružaju novi uvid u formiranje kontinenata na Zemlji već i pokazuju da je Venera možda imala slične geološke procese u svojoj ranoj istoriji.
Severnogrumanova letelica Cygnus privodi kraju otprilike 40-satno putovanje do Međunarodne svemirske stanice. Nakon lansiranja u nedelju ujutro sa Svemirske stanice Kejp Kanaveral na raketi SpaceX Falcon 9, letelica cilja dolazak na orbitirajuću postaju u utorak ujutru.
Prema NASA-i, Cygnus je na pravom putu za zahvatanje i početak procesa pristajanja u 3:10 EDT (0710 UTC). NASA-ov astronaut Metju Dominik će upravljati robotskom rukom Canadarm2 tokom operacije, dok će koleginica iz Crew-8 tima, astronautkinja NASA-e Džanet Eps, biti u ulozi podrške.
Nakon što Cygnus bude zahvaćen, kontrolu nad Canadarm2 preuzeće kontrolori sa Zemlje kako bi kompletirali proces pristajanja na portu modula Unity okrenutom ka Zemlji.
Neposredno nakon lansiranja došlo je do pitanja u vezi sa vremenom obavljanja operacije zahvatanja, kada je NASA objavila da Cygnus nije uspeo da izvrši prvo planirano povećanje visine označeno kao TB1 zbog kasnog ulaska u sekvencu za sagorevanje. NASA je potvrdila da je letelica kasnije uspela da izvrši dva povećanja brzine (delta velocity burn), što joj je omogućilo da ostane na pravcu za planirano zahvatanje u utorak ujutru.
Kanadska svemirska agencija (CSA) je najavila da će ovo biti 50. tzv. “kozmičko zahvatanje” teretne letelice za robotsku ruku Canadarm2. Prva takva operacija izvedena je 17. septembra 2009. godine kada je hvatao letelicu Japanske svemirske agencije (JAXA) HTV-1.
Robotska ruka Canadarm2, dugačka 17 metara, izgrađena je u Ontariju, Kanada, i lansirana na MSS tokom misije spejs šatla STS-100 u aprilu 2001. godine. Ruku i dalje upravlja kompanija MDA Space uz finansiranje CSA.
Meteorski pljusak Perseida, jedan od najplodnijih meteorskih pljuskova godišnje, dostigneće vrhunac sledećeg vikenda, donoseći do 75 “zvezda padalica” po satu u nedelju uveče i rano u ponedeljak (11. avgusta do 12. avgusta). Ovaj godišnji pljusak je povezan sa otpacima Komete Swift-Tuttle. Iako se očekuju svetle meteorske zvezde, prikaz može biti značajno pogođen jakom mesečinom. Međutim, ove godine, mesec će zaći upravo kada počne jaka aktivnost Persedida, prema Američkom meteorskom društvu. Najbolje vreme za posmatranje biće posle 1 sat ujutru po lokalnom vremenu u ponedeljak, 12. avgusta. Meteorske zvezde su uzrokovane meteroidima. Kada ove sitne čestice uđu u Zemljinu atmosferu, one se zagrevaju i isparavaju, oslobađajući energiju koja je vidljiva kao tragovi svetlosti na noćnom nebu. Persedidi se kreću brzinom od 60 kilometara u sekundi, i obično se između 50 i 75 meteora može videti svakog sata tokom vrhunske noći. Da biste videli impresivan broj zvezda padalica, morate biti što dalje od svetlosnog zagađenja. Prema NASA-i, meteori Persedida poznati su po svojoj brzini i svetlosti. Meteori izgledaju kao da potiču iz sazvežđa Perseja, po kojem su i dobili ime. Ovo sazvežđe će se pojaviti visoko na severozapadnom nebu na severnoj hemisferi u satima posle ponoći, kada se očekuje najveći broj zvezda padalica. Pored sazvežđa Perseja, u ovom delu neba biće vidljiva i Andromedina galaksija i Plejade. Iako sledeći vikend nudi najveću frekvenciju meteora, Persedidi su aktivni od 14. jula do 1. septembra 2024. godine, i “zvezde padalice” se mogu videti svake noći.
