NASA astronaut Tracy C. Dyson i dva ruska kosmonauta, Oleg Kononenko i Nikolai Chub, vraćaju se na Zemlju 23. septembra. Njihova svemirska letelica Soyuz MS-25 će se odvojiti od Međunarodne svemirske stanice (ISS) i sleteti u Kazahstan. Kononenko i Chub će postaviti novi rekord za najdužu pojedinačnu misiju na ISS-u, provedući 374 dana u svemiru. Kononenko će takođe postati rekorder u dostupnom vremenu provedenom u svemiru, s ukupno 1,111 dana. Dyson, koja je stigla na ISS u martu, završava misiju od 184 dana. Ceremonija promene komande, kojom će se završiti Ekspedicija 71 i započeti Ekspedicija 72, takođe će biti prenošena uživo.
Već decenijama je Niska Zemljina Orbita (NZO) primarno igralište čovečanstva za istraživanje svemira i lansiranje ključnih satelitskih tehnologija. Smeštena između 160 i 2,000 kilometara iznad Zemljine površine, ova regija svemira vrvi od aktivnosti i prepunjena je naučnim i komercijalnim potencijalom.
Kratka Istorija NZO
Istorija NZO može se pratiti do zore svemirskog doba. Dana 4. oktobra 1957. godine, Sovjetski Savez je lansirao Sputnik 1, prvi veštački satelit, u NZO. Ovaj značajan događaj označio je početak svemirskog istraživanja i konkurencije koja će obeležiti svemirsku trku Hladnog rata. Sjedinjene Američke Države su brzo pratile ovaj korak lansiranjem Explorera 1 1958. godine. Ove rane misije postavile su pozornicu za eru istraživanja i konkurencije koja će dovesti do izvanrednog napretka u tehnologiji i nauci.
Tokom 1960-ih i 1970-ih, obe supersile su proširile svoje prisustvo u NZO serijom misija s ljudskom posadom i bez posade. Stvaranje Međunarodne Svemirske Stanice (ISS) krajem 20. veka predstavlja duh saradnje koji se na kraju pojavio, sa doprinosima NASA-e, Roscosmosa, JAXA-e, ESA-e i CSA-e. Lansirana 1998. godine i neprekidno naseljena od novembra 2000. godine, ISS služi kao monumentalni simbol međunarodne saradnje i naučnih istraživanja u NZO.
Današnji NZO: Centar Inovacija
Poslednjih godina, NZO je privukao značajno interesovanje kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, podstičući ono što mnogi stručnjaci nazivaju “Novim Svemirskim” dobom. Evo nekih ključnih trendova koji oblikuju trenutni pejzaž u NZO:
1. Brzi Rast Broja Satelita: Broj satelita u NZO raste neviđenom brzinom. Kompanije poput SpaceX-a, OneWeb-a i Amazona imaju ambiciozne planove da lansiraju mega-konstelacije malih satelita dizajniranih da pruže globalnu internet pokrivenost. Na primer, SpaceX-ov projekat Starlink cilja da lansira oko 12,000 satelita, značajno povećavajući opcije povezivanja širom sveta.
2. Napredak u Komercijalnim Letovima u Svemir: Demokratizacija svemira je u punom zahvatu, sa privatnim kompanijama koje pomeraju granice mogućeg. Uspešne misije SpaceX-ovog Crew Dragona pokazale su da komercijalne kompanije mogu da dostave astronaute u NZO i da ih sigurno vrate na Zemlju. Blue Origin i Boeing takođe napreduju u komercijalnim letovima u svemir.
3. Naučna Istraživanja i Posmatranje Zemlje: NZO ostaje ključna zona za naučne poduhvate, od astrofizike do nauka o Zemlji. Sateliti u NZO pružaju neprocenjive podatke za praćenje klime, vremensku prognozu i upravljanje prirodnim katastrofama. Instrumenti poput NASA-inog Landsata i satelita Evropske Svemirske Agencije Copernicus Sentinel su ključni za ove aktivnosti.
4. Svemirski Otpad i Održivost: Brzi priliv satelita i misija u NZO doveo je do sve većih briga o svemirskom otpadu. Prema Evropskoj Svemirskoj Agenciji, preko 34,000 objekata većih od 10 cm kruži oko Zemlje, predstavljajući rizik od sudara za operativne satelite. Napori su u toku da se reši ovaj problem, uključujući tehnologije za uklanjanje otpada i politike usmerene ka održivim praksama.
Budućnost NZO
Gledajući unapred, važnost NZO samo će rasti. Razvoj novih tehnologija poput višekratnih raketa i efikasnijih pogonskih sistema verovatno će učiniti pristup NZO povoljnijim i rutinskim. Ova povećana pristupačnost mogla bi otvoriti put za opsežnije naučne misije, nove svemirske industrije poput proizvodnje u svemiru i čak potencijalne ljudske kolonije.
Štaviše, međunarodna saradnja će ostati kamen temeljac aktivnosti u NZO. Planirani Lunarni “Gateway”, deo NASA-inog programa Artemis, ima za cilj da služi kao odskočna daska za ljudsko istraživanje Meseca i Marsa, iskorišćavajući NZO za sklapanje i testiranje.
Zaključak
Niska Zemljina Orbita stoji kao dokaz ljudske ingenioznosti i ambicija. Od svoje istorijske uloge u svemirskoj trci Hladnog rata do svog trenutnog statusa kao centra za naučna istraživanja i komercijalne poduhvate, NZO nastavlja da bude u fokusu svemirskog istraživanja. Kako tehnologija evoluira i naše ambicije rastu, ovaj vitalni deo svemira ostaće suštinski deo naše potrage za znanjem i težnje ka pomeranju granica mogućeg.
James Webb teleskop (JWST) je, od svog lansiranja na Božić 2021. godine, već bio poznat po tome što donosi ekstremna otkrića, posmatrajući rane galaksije udaljene milijardama svetlosnih godina. Sada je ovaj moćni svemirski teleskop dosegao do ivice naše galaksije, Mlečnog puta. Tim astronoma je usmerio JWST ka periferiji Mlečnog puta, posmatrajući regiju koju naučnici nazivaju “ekstremna spoljna galaksija”. Ova oblast je udaljena oko 58.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta.
Rezultat ovog galaktičkog istraživanja je impresivna slika zvezdanih jata u trenutku “zvezdane eksplozije” i intenzivnog perioda brzog formiranja zvezda. Pomoću JWST-ovih instrumenata za posmatranje u bliskom i srednjem infracrvenom spektru, tim je mogao da vidi neverovatne slike molekularnih oblaka, konkretno oblaka Digel 1 i Digel 2, koji su dugi više svetlosnih godina. U ovim oblacima, naučnici su otkrili mlade protozvezde koje još nisu prikupile dovoljno materijala da pokrenu nuklearnu fuziju u svojim jezgrima.
Protozvezde ispoljavaju “izlive” superzagrejane plazme, što je takođe primetno na novim JWST slikama. Oblak Digel 2 pokazao je neočekivano aktivno formiranje zvezda i spektakularne mlazove materijala. Naučnici su posmatrali aktivnost u četiri mlada zvezdana jata unutar Digel oblaka 1 i 2, gde je posebno u 2S regionu primećen gust i aktivan region mladih zvezda.
Ovo istraživanje ne samo da dopunjuje prethodne posmatračke podatke nego i omogućava bolje razumevanje procesa formiranja zvezda u različitim okruženjima, što može pomoći naučnicima da razumeju kako različite sredine utiču na formiranje različitih tipova zvezda. Tim planira dalje istraživanje i kombinovanje podataka iz različitih teleskopa kako bi ispio proučavanje evolucije zvezda u ovim oblastima.
Timovo istraživanje je objavljeno u Astronomskom časopisu.
Misija Polaris Dawn kompanije SpaceX, u kojoj su milijarder Jared Isaacman i još tri člana posade otputovali u svemir u letelici Crew Dragon, privukla je pažnju jer je uključivala prvu privatnu svemirsku šetnju. Iako je let pohvaljen zbog svog istorijskog značaja, Isaacman je istakao da ovaj put nije bio samo zabava već i doprinos nauci.
Istraživanje u programu Polaris, koji planira tri leta, posebno se fokusira na zdravlje ljudi i uticaje svemirskih letova na ljudsko telo. Trenutna misija proučava se na Baylor koledžu medicine, gde astronauti daju krv i prolaze opsežne biomedicinske testove pre i posle leta.
Ono što izdvaja misiju Polaris Dawn je visina od 870 milja iznad Zemljine površine, što je daleko više od tipične visine Međunarodne svemirske stanice (oko 250 milja), čineći Polaris Dawn najdaljim ljudskim putovanjem od Apollo misija. Ova visina provodi letelicu kroz unutrašnji Van Allenov pojas, područje naelektrisanih čestica koje štite planetu od opasnog zračenja. Posada je opremljena senzorima za merenje izloženosti zračenju tokom misije, a unutrašnjost letelice ima senzor za detekciju različitih vrsta zračenja u okruženju.
Pored toga, misija Polaris Dawn pruža priliku za proučavanje različitih efekata svemirskih letova, uključujući bolesti kretanja. Takođe se istražuje odnos između različitih faktora svemirskih letova i njihovih kombinovanih efekata na zdravlje.
Iako zagovornici svemirskog turizma tvrde da on povećava pristup svemiru, trenutno su astronauti koji lete na misijama svemirskih agencija i dalje ne predstavljaju širok spektar populacije. Polazeći od toga, TRISH postavlja bazu podataka koja će prikupljati biomedicinske podatke iz komercijalnih svemirskih misija kako bi se videlo kako ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjima reaguju na svemirske letove.
Jedan od eksperimenata sa potencijalno velikim uticajem je testiranje minijaturnog ultrazvučnog skenera koji posada može koristiti za samostalno skeniranje i prikupljanje medicinskih podataka. Prilagođavanje ovakvih uređaja za svemir moglo bi biti korisno i na Zemlji, posebno u ruralnim područjima ili regijama sa ograničenim pristupom lekarima.
Zaključak je da razumevanje širine čovečanstva i prikupljanje šireg spektra podataka može značajno doprineti kako svemirskoj, tako i zemaljskoj medicini.
Fenomen poznat kao efekat Russell-McPherron mogao bi uskoro prirediti zapanjujući prikaz aurora na nebu. Sezona aurora obično traje od kraja avgusta do sredine aprila, ali najviše aktivnosti se vidi u septembru i martu, tačno oko jesenje i prolećne ravnodnevnice. Naučnici već dugo nisu razumeli razlog za ovaj obrazac, sve dok geofizičari Christopher Russell i Robert McPherron nisu 1973. godine predložili teoriju o magnetskim poljima Zemlje i Sunca.
Prema njihovoj teoriji, magnetska polja Zemlje i Sunca obično nisu usklađena, što otežava Zemljinom polju da zarobi čestice sunčevog vetra koje stvaraju auroru. Međutim, oko ravnodnevnica, polja se usklađuju ali u suprotnim smerovima, što omogućava veće hvatanje tih naelektrisanih čestica.
Ovo objašnjenje nije jedino; postoje i druge teorije koje objašnjavaju porast geomagnetne aktivnosti tokom ravnodnevnica. Dr. Ciaran Beggan iz Britanske geološke službe objašnjava da je tokom ravnodnevnica orijentacija polova Zemlje skoro pod pravim uglom u odnosu na Sunce, što povećava interakciju između sunčevog vetra i Zemljinog magnetskog polja.
Ova pojava bi mogla biti dodatno pojačana ove godine zbog vrhunca trenutnog solarnog ciklusa, što može dovesti do većeg broja sunčevih pega, solarnih baklji i koronalnih masovnih izbacivanja koje šalju ogromne količine naelektrisanih čestica ka Zemlji. Ukoliko se ovo dogodi oko ravnodnevnica, možemo očekivati još intenzivniji prikaz aurora nego ranije.
Sintetički dijamanti su sada čistiji, lepši i znatno jeftiniji od iskopanih dijamanata. Proces stvaranja laboratorijski uzgojenih dijamanata trajao je decenijama i uključivao milione funti pritiska. Dijamanti, koje priroda oblikuje milijardama godina, često su previše nečisti za industrijsku upotrebu ili nakit, a njihovo vađenje je skupo i prljavo.
Laboratorijski izrađeni dijamanti, međutim, mogu se napraviti brže, čistije i jeftinije. Prvi laboratorijski dijamanti proizvedeni su 1950-ih, ali su bili premali i nečisti, korisni samo za niskotehnološke industrijske proizvode. Sa vremenom su metode uzgoja usavršene, omogućavajući proizvodnju dijamanata koji nadmašuju prirodne dijamante po fizičkim, optičkim, hemijskim i električnim svojstvima. Danas laboratorijski dijamanti dominiraju industrijskim tržištem i mogu se masovno proizvoditi kao visokokvalitetni nakit.
Proces proizvodnje dijamanata u laboratoriji uključuje postizanje visokih pritisaka i temperatura, kataliziranjem procesa rastvaranja grafita u dijamant. Pored tradicionalnog pristupa visokog pritiska i visoke temperature, razvijeni su i novi postupci poput hemijske depozicije iz pare (CVD), koji omogućavaju mnogo bržu proizvodnju dijamanata.
Laboratorijski dijamanti mogu biti proizvedeni sa specifičnim nečistoćama koje poboljšavaju njihova optička, mehanička i električna svojstva, čineći ih pogodnim za industrijsku upotrebu i napredne tehnologije kao što su kvantno računarstvo i poluprovodnici.
Sa daljim napretkom tehnologije, laboratorijski dijamanti postaju sve lepši i dostupniji, što menja tržište nakita i industrijske upotrebe dijamanata.
Cecilia Payne-Gaposchkin je zadužena za jedno od najznačajnijih otkrića u istoriji astrofizike. Njeno istraživanje, na osnovu teorije indijskog fizičara Meghnada Sahe, otkrilo je da su zvezde sastavljene prvenstveno od vodonika, što je bilo u suprotnosti sa tadašnjim verovanjem da su zvezde slične zemlji po sastavu. Nakon što je prisustvovala predavanju Sir Arthura Eddingtona, njena strast ka astronomiji je procvetala, napustila je botaniku i potpuno se posvetila fizičkim naukama. Svoje studije je nastavila na Harvardu, gde je, uprkos mnogim preprekama, uspela da dokaže svoje teze koristeći Sahinu jednačinu jonizacije.
Njen rad je isprva bio odbijen od strane naučne zajednice, ali nakon ponovljenih nezavisnih opažanja, njeni nalazi su dobili priznanje koje zaslužuju. Payne-Gaposchkin je pokazala da su vodonik i helijum daleko najzastupljeniji elementi u zvezdama, čime je direktno doprinela našem razumevanju nuklearne fuzije kao izvora energije u zvezdama. Iako je njena karijera bila puna izazova, njena upornost i posvećenost doveli su do priznanja njenih revolucionarnih dela u svetu astrofizike. Danas je njena teza priznate kao jedno od ključnih otkrića koje je bitno proširilo naše znanje o kosmosu.
Dobrodošli u sedmo izdanje Izveštaja o Indeksu veštačke inteligencije. Indeks za 2024. godinu je najopsežniji do sada i dolazi u trenutku kada je uticaj AI na društvo nikad izraženiji. Ove godine proširili smo obuhvat kako bismo sveobuhvatno pokrili ključne trendove kao što su tehnička dostignuća u AI-u, percepcije javnosti o AI-u, i geopolitičku dinamiku koja okružuje njegov razvoj. Takođe, uvodimo nove procene o troškovima obuke AI modela, detaljne analize odgovorne AI prakse i potpuno novo poglavlje posvećeno uticaju AI na nauku i medicinu.
Glavne tačke:
1. AI je nadmašio ljude u nekim zadacima, ali ne u svim.
2. Industrija dominira u istraživanju napredne AI.
3. Troškovi obuke naprednih modela su znatno porasli.
4. Sjedinjene Države predvode ispred Kine, EU i Ujedinjenog Kraljevstva kao glavnog izvora vrhunskih AI modela.
5. Nedostatak standardizovanih evaluacija za odgovornu AI.
6. Investicije u generativni AI su naglo porasle.
7. AI čini radnike produktivnijima i poboljšava kvalitet rada.
8. Naučni napredak se ubrzava zahvaljujući AI.
9. Broj AI regulacija u Sjedinjenim Državama se značajno povećava.
10. Ljudi širom sveta postaju svesniji potencijalnog uticaja AI i sve više zabrinuti.
Izveštaj prati, prikuplja, destiluje i vizuelizuje podatke vezane za veštačku inteligenciju. Misija nam je pružiti nepristrasne, rigorozno proverene, široko zasnovane podatke kako bi donosioci politika, istraživači, rukovodioci, novinari i šira javnost razvili detaljnije i nijansiranije razumevanje ovog kompleksnog polja.
Naučnici sa Univerzidad Komplutense u Madridu otkrili su da će mali asteroid napraviti jednu orbitu oko Zemlje počevši od kraja ovog meseca pre nego što se vrati u druge delove Sunčevog sistema. U radu objavljenom u časopisu “Research Notes of the AAS”, autori opisuju kako Zemlja povremeno hvata asteroide i iznose svoje proračune putanje asteroida označenog kao 2024 PT5.
Prethodna istraživanja su pokazala da mnogi asteroidi ulaze u eliptične orbite oko Zemlje pre nego što budu izbačeni nazad u svemir. Novi asteroid, otkriven prošlog meseca, veličine je samo 10 metara. Naučnici su zaključili da će se asteroid vezati za gravitaciju Zemlje na oko dva meseca, napraviti jednu kompletnu orbitu trajući 53 dana, počevši od kraja ovog meseca pa do sredine novembra.
Takođe, istraživači su procenili da je ovaj asteroid verovatno poreklom iz pojasa asteroida Arjuna, a ne deo svemirskog otpada zbog svoje prirodne putanje.
Ovo istraživanje doprinosi našem razumevanju dinamike asteroida i njihovim interakcijama sa planetama.
Evropska raketa Vega uspešno je obavila svoju poslednju misiju večeras (4. septembra). Vega, koju operiše francuska kompanija Arianespace, lansirana je iz Evropskog svemirskog centra u Kourou, Francuska Gvajana, u 21:50 po lokalnom vremenu (22:50 po lokalnom vremenu u Kourou; 0150 GMT 5. septembra), noseći sa sobom satelit za osmatranje Zemlje, Sentinel-2C. Lansiranje je prvobitno bilo zakazano za 3. septembar, ali su problemi sa električnim vezama na zemlji odložili lansiranje.
Satelit Sentinel-2C uspešno je postavljen u orbitu 57,5 minuta nakon lansiranja, što je izazvalo aplauz i čestitke u kontrolnom centru. Raketa Vega visoka je oko 30 metara i može da isporuči teret od 1.500 kilograma u kružnu orbitu na visini od 700 kilometara iznad Zemlje.
Ovo je bila poslednja misija za standardnu verziju rakete Vega; Arianespace prelazi na novu, snažniju verziju Vega C. Vega C je do sada lansirana dva puta — u julu 2022. i ponovo u decembru iste godine. Prva misija je bila uspešna, ali je druga greška zbog kvara na mlaznici druge faze rakete. Povratak u operaciju za Vega C planiran je za kraj ove godine.
Misija Sentinel-2C deo je evropskog programa osmatranja Zemlje Copernicus, koji koristi dvostruke satelite — trenutno Sentinel-2A i Sentinel-2B — za proučavanje naše planete sa visine od 786 kilometara, prikupljajući visoko-rezolucione optičke slike za različite primene uključujući nadgledanje zemljišta, vode i atmosfere. Sentinel-2C je dizajniran da zameni satelit Sentinel-2A, dok će Sentinel-2B biti zamenjen satelitom Sentinel-2D, koji još nema tačno određen datum lansiranja.
