Kina je postala prva zemlja koja je uspešno spustila letelicu na tamnu stranu Meseca. Sonda Chang’e 4 sletela je u krater Von Karman, otvorivši put za nove naučne eksperimente i istraživanja. Misija će proučavati geološki sastav i strukturu lunarne površine i omogućiti prvu direktnu analizu tamne strane Meseca. Ovo sletanje predstavlja veliki tehnološki i naučni uspeh za Kinu, ističući njenu rastuću ulogu u svemirskoj istraživačkoj zajednici.
Category: Uncategorized
NASA i Boeing Starliner: Misija Kritičnog Orbitalnog Testa
NASA i Boeing se pripremaju za lansiranje misije Starliner, ključni orbitalni test kako bi demonstrirali sposobnost letelice za prevoz astronauta do Međunarodne svemirske stanice (ISS). Ovaj let predstavlja važnu prekretnicu za Boeing, koji je imao niz izazova i kašnjenja u razvoju svog svemirskog programa. Uspeh misije je kritičan za osiguranje buduće uloge Boeinga u komercijalnom svemirskom prevozu. Letelica će biti bez posade, ali će nositi lutku opremljenu senzorima za prikupljanje podataka o uslovima tokom putovanja. Planira se direktan prenos događaja, koji privlači veliku pažnju javnosti i stručnjaka u oblasti svemirskih tehnologija.
SpaceX planira testni let letelice “Starship” u junu
SpaceX planira da sprovede sledeći testni let svoje rakete “Starship” početkom juna. Ovaj test će biti ključan za buduće misije, uključujući i one sa ljudskom posadom. Prethodni testovi su imali različite ishode, ali kompanija je nastavila sa unapređenjem dizajna i tehnologije. Novi let će omogućiti SpaceX-u da prikupi dodatne podatke i poboljša performanse rakete.
NASA lansira misiju PREFIRE za proučavanje klimatskih promena
NASA je lansirala misiju PREFIRE (Polar Radiant Energy in the Far-Infrared Experiment) koja će posmatrati termalnu radijaciju koju emituje Zemljina površina, atmosfera i oblaci. Cilj ove misije je bolje razumevanje klimatskih promena, sa posebnim fokusom na polarne regione. Ovi podaci će pomoći naučnicima da unaprede klimatske modele i preciznije predviđaju buduće promene temperature i vremenskih prilika.
Problemi s kosmičkim otpadom istaknuti kroz konstelacije svemirskog smeća
Kako se svemirsko smeće sve više nakuplja, naučnici i istraživači ističu problem prekomerne količine ostataka koji orbitiraju oko Zemlje. Ovi ostaci, koji uključuju odbačene satelite, delove raketa, i druge fragmente, predstavljaju veliku opasnost za satelite u funkciji kao i za međunarodne svemirske misije. Neki od predloga za rešavanje ovog problema uključuju razvoj tehnologija za uklanjanje svemirskog otpada, kao što su roboti spasioci, mreže, ili vozila koja bi sakupljala i uklanjala otpad. Porađa se takođe na boljem praćenju i regulisanju satelita i misija kako bi se minimiziralo dalje stvaranje svemirskog otpada.
NASA-in pulsni plazma raketni motor bi mogao omogućiti putovanje na Mars za samo 2 meseca
NASA razvija novu vrstu raketnog motora, poznatog kao pulsni plazma raketni motor, koji bi mogao dramatično skratiti vreme potrebno za putovanje na Mars, redukujući ga na samo dva meseca. Ovaj tehnološki napredak razvija kompanija Howe Industries. Ključna karakteristika ovog motora je korišćenje plazme i kontrole magnetnih polja za generisanje potiska, što je efikasniji pristup u odnosu na konvencionalne metode. Efikasnost ovog motora mogla bi znatno smanjiti količinu goriva potrebnog za međuplanetarne misije, čime bi se smanjili troškovi i povećala učestalost letova. Inženjeri se nadaju daljem unapređenju i testiranju ove tehnologije kako bi se omogućile brže i efikasnije misije u svemiru u budućnosti.
Projekat West Ford
Projekat West Ford, poznat i kao Westford Needles (igle) bio je test koji je sproveden od strane Instituta za tehnologiju Masačusets Lincoln Laboratorija u ime američke vojske 1961. i 1963. godine radi stvaranja veštačke jonosfere iznad Zemlje. Cilj projekta bio je da se reši glavna slabost koja je uočena u vojnoj komunikaciji.
Tokom Hladnog rata, sve međunarodne komunikacije su ili slane putem podvodnih kablova za komunikaciju podmornicama ili su se odbijale od prirodne jonosfere. Američka vojska je bila zabrinuta da bi Sovjeti mogli preseći te kablove, što bi značilo da bi nepredvidljiva jonosfera bila jedini način komunikacije sa prekomorskim snagama.
Projekat West Ford je uključivao postavljanje ogromnog prstena od 480 miliona bakarnih dipol antena u orbitu kako bi se olakšala globalna radio komunikacija. Ove antene pružale su pasivnu podršku paraboličnoj anteni Projekta Westford (koja se nalazila u Opservatoriji Hajstek u gradu Westford) kako bi omogućile komunikaciju sa udaljenim lokacijama. Iglice korištene u eksperimentu bile su duge 1,78 centimetara i imale prečnik od 25,4 mikrometara (1961. godine) ili 17,8 mikrometara (1963. godine). Dužina iglica je odabrana jer je bila polovina talasne dužine 8 GHz signala koji se koristio u studiji.
Britanski radio astronomi, optički astronomi i Kraljevska astronomaska društva protestovali su zbog ovog eksperimenta. Sovjetski list Pravda takođe se pridružio protestima pod naslovom “SAD prljaju svemir”. Međunarodna akademija astronautike smatra ovaj eksperiment najgorim namernim oslobađanjem svemirskog otpada.