Ove nedelje, poznati Saturnovi prstenovi izgledaće kao da nestaju zbog fenomena poznatog kao “prelaz prstenova preko ravni,” gde Saturnov nagib uzrokuje da se prstenovi poravnaju ivicom prema Zemlji. Ovaj događaj, koji se dešava 23. marta 2025. godine, privremeno zaklanja prstenove, čineći da Saturn liči na bledozutu sferu. Prstenovi će ponovo postati vidljivi do novembra 2025. godine. Ove nebeske strukture, koje se sastoje od leda i kamenih ostataka, bile su predmet proučavanja koje nam pomaže da razumemo gravitacione sile i orbitalnu mehaniku. Privremeni nestanak prstenova služi kao podsetnik na našu konstantno promenljivu kosmičku perspektivu.
Nasa letelica, Parker solarna sonda, će napraviti svoj drugi bliski prolaz pored Sunca. Ovo je deo tri planirana susreta sa Sunčevom solarnom atmosferom. Parker je prethodno postavio rekord letenjem unutar 3,8 miliona milja od Sunca. U ovom predstojećem pokušaju, Parker ima za cilj da dostigne brzinu od 430.000 milja na sat. Prikupljeni podaci očekuju se da pomognu naučnicima da razumeju zašto je spoljašnja atmosfera Sunca toplija od njegove površine i šta utiče na solarni vetar. Parker solarna sonda je lansirana 2018. godine sa misijom da istražuje ove solarne misterije prolazeći kroz Sunčevu koronu.
Saturn je dramatično povećao broj poznatih meseca na 274, daleko nadmašujući bilo koju drugu planetu u našem solarnom sistemu. Nedavno otkriće 128 novih nepravilnih meseca naglašava haotičnu istoriju sudara meseca i formacija oko ovog gasnog diva. Ovi mali, nepravilni sateliti orbitiraju pod neobičnim uglovima i često u suprotnom smeru rotacije Saturna, što sugeriše prošle nebeske sudare. Astronomska su koristili napredne teleskope da identifikuju ove mesece, a zadatak njihovog imenovanja je sada u toku. Ovo otkriće naglašava dinamični sistem meseca Saturna i održava njegovo vođstvo nad Jupiterom, koji trenutno ima 95 meseca. Otkriće pruža nove uvide u istorije i Saturna i Jupitera i nudi bogatije razumevanje planetarnih meseca u našem solarnom sistemu.
Nova istraživanja sa Univerziteta Stanford, objavljena u Science Advances, sugerišu da je život na Zemlji možda nastao ne od snažnih udara munja, već od sićušnih mikro munja koje proizvode kapljice vode. Studija otkriva da se organski molekuli, kao što je uracil, ključne komponente DNK i RNK, mogu formirati kada se kapljice vode rasprše u smešu gasova koja simulira atmosferu rane Zemlje. Ovaj koncept nudi alternativu hipotezi Miller-Urey, koja je predložila da bi munje koje deluju s gasovima mogle stvoriti ove molekule. Istraživači su otkrili da se kada se kapljice vode dele, one dobijaju suprotne električne naboje, što dovodi do varnica, ili “mikro munja,” između njih. Ovaj fenomen je mogao pružiti dosledan i pouzdan izvor energije neophodan za stvaranje organskih spojeva ključnih za nastanak života.
Nedavna analiza NASA-e prijavila je neočekivani porast globalnih nivoa mora tokom 2024. godine, prvenstveno zbog zagrevanja okeana i topljenja leda. Studija je pokazala da se nivo mora podiže za 0,23 inča godišnje, što je više od očekivane stope od 0,17 inča. Ova ubrzanje se u velikoj meri pripisuje termalnom širenju usled zagrevanja okeana, označavajući 2024. kao najtopliju godinu zabeleženu do sada. Od 1993. godine, globalni nivoi mora su porasli za 4 inča, pri čemu se stopa duplirala u tom periodu. Sadašnje i nadolazeće satelitske misije, kao što je Sentinel-6 Michael Freilich, nastavljaju da prate ove promene, ističući ključne posledice klimatskih promena.
NASA je uspešno lansirala teleskop SPHEREx na SpaceX Falcon 9 raketi iz Vandenberg Space Force baze. SPHEREx, ili Spektro-Fotometar za Istoriju Svemira, Epohu Reionizacije i Istraživač Leda, je na misiji da mapira celo nebo u infracrvenom svetlu, proizvodeći detaljnu trodimenzionalnu mapu kosmosa. Za razliku od James Webb svemirskog teleskopa, SPHEREx će istraživati celo nebo, sa ciljem da otkrije kosmičke tajne kao što su rani svemir, formiranje galaksija i poreklo vode u prostoru. Značajan cilj SPHEREx-a je da istraži kosmičku inflaciju, što bi moglo otkriti otiske u strukturi svemira od njegove brze ekspanzije nakon Velikog praska. Pored toga, SPHEREx je lansiran zajedno sa drugom misijom, PUNCH, što optimizuje NASA-ine resurse i smanjuje troškove. Očekuje se da će podaci koje prikupi SPHEREx unaprediti buduće astronomske misije i značajno doprineti našem razumevanju kosmologije, nauke o egzoplanetima i evoluciji galaksija.
Evropska unija je najavila osnivanje šest novih “fabrika veštačke inteligencije”, od kojih će jedna biti locirana u Austriji, tačnije na Tehničkom univerzitetu u Beču (TU Wien). Ova inicijativa, poznata kao AI Factory Austria, ima za cilj da podrži etički, praktičan i održivi razvoj veštačke inteligencije time što pomaže poslovima, istraživačima i donosiocima politika u pretvaranju ideja u praktična rešenja. Fabrika će biti podržana od strane Austrijskog instituta za tehnologiju i Advanced Computing Austria i iskoristiće mrežu EU superkompjutera kako bi integrisala računsku moć, podatke i talente. Ovaj potez je deo šire strategije EU za unapređenje svog tehnološkog sektora, dopunjujući inicijative poput Evropskog zakona o čipovima. Fabrike u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, Poljskoj, Bugarskoj i Austriji igraće ključnu ulogu u pozicioniranje EU kao lidera u inovacijama veštačke inteligencije.
Istraživači koji koriste NASA rover Perseverance otkrili su intrigantno otkriće na Marsu – blede stene bogate mineralom kaolinitom, koji se obično formira u toplim i vlažnim okruženjima pogodnim za život. Ovo sugeriše da je Mars možda nekada bio mnogo topliji i vlažniji nego što se ranije pretpostavljalo. Ovi “plutajući obluci,” koji nisu povezani sa stenovitim tlom, predstavljaju misteriju u vezi sa njihovim poreklom. Otkriće kaolinita i spinela u krateru Jezero od strane tima sa Univerziteta Purdue, predvođenog Roger Wiensom, postavlja pitanja o prošlim martijanskim klimama, nudeći potencijalne tragove o drevnom životu na Marsu. Razumevanje prisustva minerala vezanih za vodu takođe bi moglo pružiti uvide u to gde bi se martijanski vodeni resursi mogli još uvek nalaziti. Kako rover Perseverance dalje istražuje, naučnici se nadaju da će sačiniti hipoteze o drevnom Marsovom okruženju i njegovoj prošloj naseljivosti.
17. februara, kako je počeo prolećni semestar za osnovce i srednjoškolce u Šangaju, preko 200 učenika iz Srednje škole Chengzhong, koja je pridružena Univerzitetu Tongji, doživelo je uronjenu i interaktivnu „prvu lekciju“ u Palati za istraživanje drevnih civilizacija, u Istočnom paviljonu Šangajskog muzeja. Ova inicijativa, deo programa “Hongtu Xueyuan” koja ima za cilj integrisanje muzejskih resursa u obrazovanje, nudeći istraživačko i praktično učenje.
Tokom dvosatne sesije, učesnici su učestvovali u aktivnostima poput simulacije iskopavanja artefakata, identifikacije artefakata pod mikroskopom i okupljanja drevne kulture, sa tematskim časovima poput „Sezone u muzeju“ i „Arheološko terensko iskustvo“. Događaj je rezultat saradnje platforme Red Path i Šangajskog muzeja, usmeren na srednje i osnovne škole.
Učenici su dobili istraživačke priručnike sa inspirativnim pitanjima koja su osmislili predmetni nastavnici i muzejski stručnjaci, promovirajući model s dva nastavnika. Ova inicijativa naglašava besprekornu integraciju školskog i vanškolskog obrazovnog procesa, poboljšavajući iskustvo kroz pripremne materijale i vođenje tura od strane instruktora Red Path-a.
Program ima za cilj da iskoristi muzejsko okruženje za jedinstvena obrazovna iskustva koja poboljšavaju emocionalno i kognitivno razumevanje izvan tradicionalnih alata, nudeći učenicima dubok pogled na arheologiju i kulturno nasleđe. Palata, sa interaktivnim iskustvima poput uloga mini arheologa i kustosa, privlači pažnju mladih dok ih povezuje s pravim artefaktima pronađenim u drugim galerijama muzeja.
Šangajski muzej ima nameru da neguje kulturno samopouzdanje i građanski duh kod učenika, podstičući kreativno razmišljanje i poštovanje nasleđa kroz inovativne metode izlaganja i obrazovanja. Inicijativa “Hongtu Xueyuan”, prilagođena različitim uzrastima učenika, nudi poludnevne i celodnevne režime učenja, dočekujući školske grupe uz prilagođavanje rasporedu praznika i odmora.
NASA-ina misija OSIRIS-REx otkrila je revolucionarna saznanja pronalaskom ključnih molekula neophodnih za život unutar uzoraka prikupljenih sa asteroida Bennu. Naučnici su identifikovali 14 amino kiselina, spojeve koji sadrže vodu i ugljenik, kao i nukleobaze vitalne za DNK i RNK, što sve nagoveštava potencijal ranog Sunčevog sistema za nastanak života. Iako prisustvo ovih građevinskih blokova ne znači postojanje života samo po sebi, sugeriše da su slični uslovi nekada bili uobičajeni na planetama. Bennu, smatra se ostacima ranog Sunčevog sistema, pokazao je ove elemente preteče života, ali pitanja ostaju zašto do formiranja života na njemu nije došlo, što otvara novu mogućnost za istraživanje u astrobiologiji.
