prekosutra.com
Naše mozgalice stvaraju najmanje tri kopije sećanja, svaka sa različitom trajnošću i dostupnošću, otkriva nova studija. Jedna kopija služi kao sigurnosna i početno je teško dostupna, ali jača vremenom. Druga je snažna odmah, ali brzo bledi, dok treća ostaje stabilna na duži period. Ova saznanja nam pomažu da razumemo kako učimo, zaboravljamo i zašto neka sećanja postaju lažna. Naša sećanja su dinamična i osetljiva na promene, što odražava plastičnost i ogromnu kapacitet našeg mozga.
NASA-ina nedavna misija je otkrila ambipolarno električno polje Zemlje, ključno za razumevanje dinamike atmosfere i istraživanje drugih nastanjivih svetova. Tim naučnika je izveštava o prvom uspešnom otkrivanju planete širokog električnog polja koje je jednako fundamentalno kao gravitaciona i magnetna polja Zemlje. Ambipolarno električno polje, koje je prvi put hipotetizovano pre više od 60 godina, je ključni pokretač “polarnih vetrova” – stalnog odlivanja naelektrisanih čestica u svemir iznad zemljinih polova. Ovo polje podiže naelektrisane čestice u našoj gornjoj atmosferi na veće visine nego što bi inače dosegle i može biti oblikovalo evoluciju naše planete na načine koji tek treba da budu istraženi.
Koristeći posmatranja iz suborbitalne rakete NASA-e, međunarodni tim naučnika je po prvi put uspešno izmerio ovo planetarno električno polje, potvrdivši njegovo postojanje i kvantifikujući njegovu jačinu. Otkriven je njegov značajni uticaj na odlivanje atmosfere i formiranje jonosfere — sloja gornje atmosfere. Razumevanje složenih kretanja i evolucije atmosfere naše planete pruža nam tragove ne samo o istoriji Zemlje već i o misterioznim procesima na drugim planetama, pomažući nam da odredimo koje od njih mogu biti pogodne za život.
Saturn će ući u opoziciju 7. i 8. septembra, kada će se naći na suprotnoj strani Zemlje od Sunca. Ovo je jedinstvena prilika da vidite Saturn u njegovom najvećem i najsvetlijem izdanju ove godine, jer će sledeća prilika za ovakvo posmatranje biti tek 21. septembra 2025. godine.
Kako biste najbolje videli Saturn, preporučuje se korišćenje teleskopa ili jakih dvogleđža, jer gledanje golim okom neće omogućiti prikaz njegovih prelepih prstenova. Saturn će biti u sazvežđu Vodolije, a za precizno lociranje možete koristiti aplikacije kao što je Stellarium.
Saturn će se pojaviti na nebu oko 18-19 časova po lokalnom vremenu 7. septembra i nestaće oko 5:30-6:30 časova sledećeg jutra. Najvišu tačku na nebu će dostići oko ponoći 8. septembra. Opozicija će se tačno dogoditi u 12:27 po EDT vremenskoj zoni 8. septembra, kada će Saturn biti najbliži Zemlji i zato izgledati veće.
Tokom ove noći, mesec će biti mlad i zalaziće oko 22 sata, što stvara idealne uslove za posmatranje. Ukoliko propustite ovu priliku, Saturn će biti vidljiv i u narednoj nedelji pre i posle opozicije, sve do 13. septembra, sa minimalnim mesečevim svetlom koje može ometati gledanje.
Interesantan fenomen koji se može videti tokom opozicije je Seeligerov efekat – neobično posvetljenje Saturna i njegovih prstenova usled specifičnog položaja Sunca, Zemlje i Saturna.
Autorka ovog članka, Gretchen Rundorff, je entuzijasta za astronomiju koja je posmatrala brojna kiše meteorita i pomračenja Sunca, i ima iskustva sa teleskopima za proučavanje planeta i zvezdanih jata.
U svetu tehnologije, termini “klasično računarstvo” i “kvantno računarstvo” često se pojavljuju, često praćeni diskusijama o monumentalnim promenama koje bi mogli doneti u oblasti računske moći i rešavanja problema. Da bi se shvatili ovi dva računarska paradigme, prvo je potrebno istražiti osnovne razlike između njih.
Klasično računarstvo
Klasično računarstvo je ono na šta su većina ljudi navikli — upotreba računara koji se oslanjaju na principe klasične fizike i Booleove algebre. Ovde se informacije obrađuju pomoću bitova, najmanjih jedinica podataka u računarstvu, koje mogu biti ili 0 ili 1. Ovi bitovi se manipulišu kroz razne operacije, kojima upravljaju logička kola, da bi se izvršili zadaci od jednostavnih aritmetičkih operacija do složenog algoritamskog procesiranja.
Snage klasičnog računarstva leže u njegovoj robusnosti, pouzdanosti i opsežnim softverskim ekosistemima izgrađenim oko njega tokom poslednjih nekoliko decenija. Klasični računari, od desktop računara do super računara, su vešti u rešavanju zadataka sa dobro definisanim procedurama i predvidivim ishodima.
Kvantno računarstvo
Kvantno računarstvo, s druge strane, koristi principe kvantne mehanike — bizarne i neintuitivne nauke koja upravlja ponašanjem čestica na atomskom i subatomskom nivou. U srcu kvantnih računara su kvantni bitovi, ili kubiti, koji se suštinski razlikuju od klasičnih bitova.
1. **Superpozicija:** Dok je klasični bit ograničen na stanje 0 ili 1, kubit može postojati u superpoziciji oba 0 i 1 istovremeno. Ova sposobnost omogućava kvantnim računarima da obrađuju ogromnu količinu informacija istovremeno, umesto sekvencijalno kao kod klasičnih računara.
2. **Uplitanje:** Kvantno uplitanje je fenomen gde kubiti postaju povezani na takav način da je stanje jednog kubita direktno povezano sa stanjem drugog, bez obzira na udaljenost između njih. Ova povezanost omogućava vrlo koordinisane mogućnosti obrade koje klasični sistemi ne mogu da dostignu.
3. **Interferencija:** Kvantni algoritmi često koriste interferenciju da bi pojačali verovatnoće tačnih odgovora dok poništavaju netačne. Koristeći konstruktivnu i destruktivnu interferenciju, kvantni računari mogu nadmašiti svoje klasične kolege u određenim zadacima.
Ključne razlike
1. **Reprezentacija podataka:** Klasični bitovi predstavljaju podatke u binarnim stanjima (0 ili 1), dok kubiti mogu predstavljati više stanja istovremeno zahvaljujući superpoziciji.
2. **Računska moć:** Kvantni računari imaju potencijal da reše određene složene probleme eksponencijalno brže nego klasični računari, evaluirajući mnoge moguće solucije odjednom.
3. **Stopa grešaka i stabilnost:** Klasični računari su vrlo pouzdani sa niskim stopama grešaka, dok kvantni računari trenutno imaju značajne izazove sa stabilnošću kubita i stopama grešaka, iako se stalno postižu napretci.
4. **Efikasnost algoritama:** Određeni algoritmi, kao što je Shorov algoritam za faktorizaciju velikih brojeva, pokazuju dramatična ubrzanja na kvantnim računarima u poređenju sa najboljim poznatim klasičnim algoritmima. Ovo ima duboke posledice za oblasti kao što je kriptografija.
Budućnost kvantnog računarstva
Potencijalne buduće primene kvantnog računarstva su toliko obimne koliko i obećavajuće:
1. **Kriptografija:** Kvantni računari bi mogli probiti mnoge od trenutnih kriptografskih sistema, gurajući razvoj kvantno-otpornih metoda enkripcije u prvi plan.
2. **Otkrivanje lekova i nauka o materijalima:** Mogu simulirati molekularne strukture na neviđenom nivou detalja, što bi moglo revolucionalizovati otkrivanje novih lekova i materijala.
3. **Optimizacioni problemi:** Industrije od logistike do finansija mogle bi doživeti masivna poboljšanja efikasnosti kroz sposobnost kvantnih računara da rešavaju složene probleme optimizacije mnogo brže nego klasični računari.
4. **Veštačka inteligencija:** Kvantno računarstvo može značajno ubrzati mašinsko učenje, omogućavajući bržu i efikasniju obuku AI sistema.
5. **Modeliranje klime:** Sposobnost brzog obrade ogromne količine podataka mogla bi poboljšati klimatske modele, vodeći ka boljim predikcijama i strategijama za zaštitu životne sredine.
Uprkos trenutnim izazovima, kao što su vreme koherencije kubita, stope grešaka i fizički zahtevi za održavanje kvantnih stanja, napredak u istraživanju kvantnog računarstva je brz. Inovacije u korekciji grešaka i razvoj stabilnijih kubita postepeno rešavaju ove prepreke.
Zaključno, dok klasično i kvantno računarstvo služe različitim svrhama sa različitim metodologijama, pojava kvantnog računarstva obećava da će nadopuniti i unaprediti naš svet vođen računarima na revolucionaran način. Dok stojimo na pragu ove kvantne revolucije, spajanje klasične pouzdanosti sa kvantnom nadmoći moglo bi biti ključ za otključavanje rešenja za neke od najsloženijih i najvažnijih izazova našeg vremena.
Misija Polaris Dawn, ambiciozno petodnevno putovanje do gornjih slojeva Zemljine orbite, bila je planirana za lansiranje u utorak, ali je otkriveno curenje helijuma koje je prouzrokovalo odlaganje od 24 sata. Falcon 9 raketa koja nosi kapsulu Dragon sada bi trebalo da poleti između 3:38 i 7:09 časova u sredu ujutro po lokalnom vremenu iz NASA-inog svemirskog centra Kennedy na Floridi.
Kompanija SpaceX je izjavila da Falcon i Dragon ostaju u dobrom stanju i da je posada spremna za svoju višednevnu misiju u nisku Zemljinu orbitu. Kapsula SpaceX-a će nositi četiri komercijalna astronauta koji se nadaju da će izvesti pionirsku šetnju svemirom, što će biti prvi komercijalni izlazak u svemir.
Kada posada konačno bude lansirana, to će biti drugo putovanje u svemir za milijardera preduzetnika Jareda Isaacmana, koji je finansirao misiju zajedno sa kompanijom Elona Muska. Isaacman će voditi posadu koja uključuje pilota Scotta “Kidda” Poteeta i inženjere SpaceX-a Saru Gillis i Annu Menon, obe specijaliste misije. Tokom misije, posada Polaris Dawn će pokušati da dostigne visine veće od onih koje su ljudi postigli od NASA-inog programa Apollo iz 1970-ih, i izvešće prvu komercijalnu šetnju svemirom.
Naučnici su konačno potvrdili da unutrašnjost Meseca sadrži čvrsto jezgro, čija je gustina slična gvožđu. Ovo saznanje dolazi kao rezultat detaljne istrage objavljene u maju 2023. godine. Vodeći tim astronoma Artura Brio iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja objavio je da ovo otkriće pomaže u rešavanju dugogodišnje debate o stanju unutrašnjeg jezgra Meseca.
Analizirajući podatke sa svemirskih misija i eksperimenata merenja laserskim zracima, naučnici su stvorili profile različitih karakteristika Meseca, uključujući njegove gravitacione interakcije sa Zemljom i gustinu. Analize su pokazale da Mesečevo jezgro ima spoljašnji tečni sloj sa prečnikom od oko 362 kilometra i unutrašnje čvrsto jezgro sa prečnikom od oko 258 kilometara.
Ovo istraživanje takođe podržava teoriju o globalnom preokretu mantla, gde gušći materijali padaju ka centru Meseca, dok se manje gusti materijali podižu. Prisustvo određenih elemenata u vulkanskim regionima na Mesecu može biti objašnjeno ovim procesom.
Ranija istraživanja NASA tima iz 2011. godine takođe su sugerisala prisustvo čvrstog unutrašnjeg jezgra, što čini najnovije rezultate značajnom potvrdom i dodatnim dokazom za teoriju o jezgru koje je slično Zemljinom.
Razumevanje sastava Mesečevog jezgra je ključno za razumijevanje Mesečeve magnetne polje koje je bilo snažno pre oko 3.2 milijarde godina, ali je kasnije oslabilo. Kako se sve više planiraju misije povratka na Mesec, neće proći dugo dok ne dobijemo seizmičku potvrdu ovih nalaza.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
NASA-ov astronaut Metju Dominik, koji već četiri meseca boravi na Međunarodnoj svemirskoj stanici, podelio je impresivnu fotografiju zalaska Meseca iznad Pacifika. Fotografija, koja je ubrzo postala viralna, prikazuje prelepi prizor nebeskog tela sa plavim nijansama u prvom planu, formiranim od oblaka i Zemljine atmosfere. Dominik je originalno pokušao da fotografiše tropsku oluju kod Havaja, ali je na kraju zabeležio spektakularan zalazak Meseca. Tehnički parametri fotografije uključuju objektiv od 400mm, ISO 500, brzinu zatvarača od 1/20000 sekundi i otvor blende f2.8. Fotografija je brzo prikupila preko 400 hiljada pregleda i 5000 lajkova na društvenim mrežama, uz mnoge pozitivne komentare korisnika.
Naučnici su prvi put direktno posmatrali interakcije visokoeenergetskih elektronskih i muonskih neutrino u rasponu energije teraelektronvolta (TeV). Ovaj značajan trenutak postignut je na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) u CERN-u koristeći eksperiment Forward Search Experiment (FASER).
Neutrini su fundamentalne čestice sa izuzetno malim masama i slabim interakcijama sa materijom. Uočenih neutrina ima mnogo, ali njihovo detektovanje je izazovno. Tim je analizirao deo zapremine detektora, ekvivalentan masi od 128,6 kg, fokusirajući se na visokoeenergetske neutrine proizvedene kolizijama protona u LHC-u.
Detektovali su četiri elektronska i osam muonskih neutrino kandidata za interakciju, svi sa energijama iznad 200 GeV, sa visokom statističkom značajnošću (5.2σ za elektronske i 5.7σ za muonske neutrine). Rezultati dokazuju sposobnost istraživanja interakcija neutrina označenih po ukusu pri TeV energijama detektorom FASERν na LHC-u.
Ove interakcije su najviše energije koje su ikada detektovane iz veštačkog izvora, pružajući prve mere presjeka interakcije neutrina u energetskim opsezima od 560–1740 GeV za elektronske neutrine i 520–1760 GeV za muonske neutrine. Studija pomaže popuniti značajnu prazninu u prethodnim istraživanjima i može rasvetliti osnovna pitanja u fizici, poput razloga zašto čestice imaju masu i zašto ima više materije nego antimaterije u univerzumu.
Detalji istraživanja objavljeni su u časopisu Physical Review Letters 11. jula 2024. godine.
Sportovi imaju jedinstvenu sposobnost da izazovu intenzivne emocije i uzbuđenje kod fanova širom sveta. Ova snažna osećanja nastaju zbog nepredvidive prirode sportskih događaja i zajedničkog iskustva koje dodatno pojačava zajednica navijača. Društveni mediji takođe pojačavaju osećaj zajedništva.
Očekivanje i iščekivanje pre sportskog događaja pojačavaju konačno iskustvo, dok lojalnost prema omiljenom timu i duboke emocionalne veze stvaraju osećaj pripadnosti i pojačavaju emocionalnu uključenost. Teorija društvenog identiteta objašnjava kako naša pripadnost timovima utiče na naše emocije, dok emocionalno brendiranje objašnjava jake emocionalne veze sa sportskim timovima koje čine svaki događaj uzbudljivim.
Uzbudljive priče o herojima i suparnicima dodaju dramu sportskim događajima, a slavne ličnosti koje prisustvuju i promovišu sportske događaje dodaju posebnu privlačnost. Na kraju, istraživanje pokazuje da složenost uzbuđenja tokom sportskih događaja proizilazi iz više faktora – uključujući lojalnost brendu, društveni identitet, emocionalne veze, privlačnost slavnih ličnosti i zajedničko iskustvo.
Naučnici sa Instituta Fric Haber iz Društva Maks Plank ostvarili su revolucionarno otkriće u oblasti nanotehnologije. U svom najnovijem radu objavljenom u časopisu “Advanced Materials”, predstavili su novu mikroskopsku metodu koja omogućava neviđeno vizualizovanje nanostruktura i njihovih optičkih svojstava. Ova tehnika koristi inovativne načine korišćenja svetlosti kako bi “zarobila” jednu boju svetlosti unutar strukture i pomešala je sa drugom bojom koja može da napusti strukturu, otkrivajući tako skriveni svet optičkih metamatеrijala na nanoskali. Posle više od pet godina istraživanja i razvoja, ovaj metod otvara vrata za unapređenje tehnologija kao što je dizajn sočiva, sa ciljem kreiranja ravnijih i efikasnijih optičkih uređaja. Naučnici su uzbuđeni zbog budućih implikacija svog rada na polje ravne optike, predviđajući transformaciju trodimenzionalnih optičkih uređaja u dvodimenzionalne, čineći ih manjim i ravnijim.
