SpaceX beleži značajne uspehe sa Starship letom 4, gde su Booster 11 i Ship 29 postigli važne ciljeve. Ovaj uspeh donosi važne promene za buduće letove, posebno u oblasti Termalnog Zaštitnog Sistema (TPS). Let 4 se izdvojio po uspešnom vertikalnom sletanju Boostera 11 u Meksičkom zalivu, i kontrolisanom povratku Ship 29 kroz atmosferu uprkos oštećenjima na krilima. SpaceX inženjeri već rade na unapređivanju TPS-a i jačanju pločica radi zaštite budućih letova.
Za let 5, SpaceX planira da prilagodi dizajn toplinskog štita i da unese poboljšanja nakon problema sa letom 4. Booster 12, koji čeka statički test, biće prvi koji će pokušati potpuno kontrolisano sletanje. Ova priprema uključuje i temeljne promene u strukturi Orbitalne Lansirne Rampe B, sa novim čeličnim stubovima ispunjenim betonom.
Ovaj napredak ukazuje na značajne tehnološke inovacije koje donose poboljšanja u efikasnosti i sigurnosti budućih misija, dok SpaceX nastavlja sa nadogradnjom svojih sistema za sledeći letni ciklus.
Nova tehnika koja koristi femtosekundne lasere mogla bi revolucionisati izgradnju kvantnih računara. Istraživački tim iz Lawrence Berkeley National Laboratory uspeo je da stvori i precizno pozicionira kvantne bitove (qubits) u silicijumu ubrizgavanjem vodonika. Ova metoda omogućava kreiranje kvantnih emitera na zahtev, što je ključno za programabilne kvantne arhitekture i mreže. Kvantni računari su sposobni da rešavaju složene probleme mnogo brže od trenutnih superkompjutera, a nova tehnika pomaže u stvaranju pouzdanih kvantnih čvorova koji se mogu koristiti za sigurnije kvantne internet mreže. Očekuje se da će ova tehnologija unaprediti industriju kvantnog računarstva i omogućiti nova saznanja u oblastima kao što su zdravlje i veštačka inteligencija. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Sunce je na pragu značajnog događaja: preokreta magnetnog polja. Ovaj fenomen se dešava otprilike svakih 11 godina i označava važnu fazu u solarnom ciklusu. Preokret polariteta ukazuje na polovinu solarnog maksimuma, vrhunac solarne aktivnosti, i početak pomeranja ka solarnom minimumu. Poslednji put kada je Sunčevo magnetno polje preokrenuto bilo je krajem 2013. godine.
Solarni ciklus, koji traje oko 11 godina, pokreće Sunčevo magnetno polje i pokazuje se kroz učestalost i intenzitet pega na Suncu. Tokom solarnog maksimuma, trenutne procene predviđaju da će se to dogoditi između kraja 2024. i početka 2026. Haleov ciklus, koji traje otprilike 22 godine, obuhvata dva solarna ciklusa i uključuje preokret i povratak magnetnog polja Sunca u prvobitno stanje.
Tokom solarnog minimuma, Sunčevo magnetno polje je blizu dipola sa jednim severnim i jednim južnim polom, slično Zemljinom magnetnom polju. Kako se pomeramo ka solarnom maksimumu, Sunčevo magnetno polje postaje složenije. Do trenutka kada solarni maksimum prođe i stigne solarni minimum, Sunčevo magnetno polje se ponovo vraća u dipol, ali sa promenjenim polaritetom.
Preokret u polaritetu se dešava postepeno i može trajati godinu-dve, ali može značajno varirati. Na primer, severno polarno polje tokom solarnog ciklusa 24, koji se završio u decembru 2019, preokrenuto je tek nakon skoro pet godina. Dok preokret magnetnog polja možda zvuči dramatično, nije znak predstojeće apokalipse.
Preokret magnetnog polja može imati blagotvorne efekte za Zemlju, kao što je jačanje zaštite od galaktičkih kosmičkih zraka, visokoenergetskih subatomskih čestica koje mogu oštetiti svemirske letelice i predstavljati opasnost za astronaute. Naučnici će pomno pratiti predstojeći preokret i njegove moguće efekte na sledeći solarni ciklus.
Hablov svemirski teleskop je ponovo započeo naučne operacije u režimu rada sa jednim žiroskopom nakon što je jedan od preostala tri žiroskopa proglašen sumnjivim. Naučne operacije su nastavile u petak, 15. juna 2024. godine, ali sa “manjim ograničenjima,” kako je opisao tim koji upravlja Habluom. Inženjeri planiraju da nadgledaju sumnjivi žiroskop u nadi da će se stabilizovati i ponovo biti upotrebljiv.
Za sada, Hablov svemirski teleskop koristi jedan žiroskop, dok je drugi u rezervi za “buduću upotrebu.” Prema NASA-i, postoji smanjenje efikasnosti operacija od 12 procenata tokom rada sa jednim žiroskopom zbog dodatnog vremena potrebnog za usmeravanje teleskopa na naučnu metu. Ovaj režim rada smanjuje oblast neba koju Habl može pokriti, zbog čega bi prolazni događaji ili mete od posebnog interesa mogli biti propušteni.
Sveukupno, NASA procenjuje da će produktivnost biti smanjena za “približno 20 do 25 procenata” u poređenju sa radom sa tri žiroskopa. Ipak, Habl je bio izuzetno produktivan teleskop tokom 34 godine od svog lansiranja i režim rada sa jednim žiroskopom će mu omogućiti da nastavi sa radom još nekoliko godina.
NASA predviđa da će Habl nastaviti sa otkrićima tokom ove decenije i možda čak i sledeće, radeći u saradnji sa drugim opservatorijama, kao što je James Webb svemirski teleskop, u korist čovečanstva.
Naučnici širom sveta s nestrpljenjem iščekuju kosmički događaj nove koji će izgledati kao da dodaje “novu zvezdu” na noćno nebo negde između sada i septembra, prema podacima NASA-e. Taj spektakl će biti toliko sjajan da će biti vidljiv golim okom.
“Ovo je događaj koji se dešava jednom u životu i stvoriće mnogo novih astronoma, pružajući mladim ljudima kosmički događaj koji mogu sami posmatrati, postavljati svoja pitanja i prikupljati sopstvene podatke,” rekla je dr Rebekah Hounsell, pomoćna naučna istraživačica specijalizovana za novine u NASA-inom Centru za svemirske letove Goddard u Greenbeltu, Maryland.
Sistem poznat kao T Coronae Borealis, ili jednostavno “T CrB”, je mali binarni zvezdani sistem smešten u severnom delu galaksije Mlečni put, na oko 3,000 svetlosnih godina od Zemlje. Sistem se sastoji od belog patuljka – mrtve zvezde veličine Zemlje sa masom sličnom našoj Suncu – koji polako otima vodonik od drevnog crvenog giganta. Oko svakih 80 godina, vodonik sa crvenog giganta se nakuplja na površini belog patuljka i izaziva nasilnu termonuklearnu eksploziju koja izbacuje vodonik u svemir u vidu spektakularnog svetlosnog šoua.
Posmatrači na Zemlji će imati dojam kao da se nova zvezda pojavila na nebu. Poslednja nova na T CrB bila je 1946. godine, a prvo zabeleženo viđenje se dogodilo pre više od 800 godina od strane opata u Nemačkoj.
Hounsell objašnjava da se nova ne treba mešati sa supernovom, koja se dešava kada masivna zvezda eksplodira na kraju svog životnog ciklusa, uništavajući se u tom procesu. U slučaju nove, patuljasta zvezda ostaje netaknuta, ali izbacuje nagomilani materijal u blještavom bljesku. Očekuje se da će se događaj desiti do kraja leta, jer binarni sistem pokazuje slične obrasce ponašanja onima koji su viđeni pre događaja 1946. godine.
Nasa je izjavila da nije došlo do hitne situacije na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) nakon što je na zvaničnom prenosu uživo slučajno emitovana medicinska vežba koja je simulirala člana posade u ekstremnoj medicinskoj opasnosti, što je izazvalo uzbunu na društvenim mrežama. U saopštenju je rečeno da je zvuk greškom došao sa simulacije na Zemlji, gde su se članovi posade i timovi na zemlji obučavali za različite scenarije u svemiru. Svi članovi posade su sigurni i zdravi, a predstojeća svemirska šetnja će se odvijati po planu.
Kineski svemirski brod sleteo je na tamnu stranu Meseca kako bi prikupio uzorke tla i kamenja, što bi moglo pružiti uvid u razlike između manje istraženog regiona i poznatije bliže strane. Modul za sletanje dodirnuo je površinu u krateru poznatom kao Basen Južni pol-Aitken. Misija, deo programa istraživanja Meseca Chang’e, šesta je po redu i druga osmišljena za prikupljanje uzoraka. Prva takva misija, Chang’e 5, donela je uzorke sa bliže strane Meseca 2020. godine.
Ovaj program deo je sve veće rivalstva sa SAD, Japanom i Indijom u svemirskom istraživanju. Kina planira da do 2030. godine pošalje čoveka na Mesec, što bi je učinilo drugom zemljom koja je to postigla posle SAD. Amerika takođe planira da ponovo pošalje astronaute na Mesec, prvi put posle više od 50 godina, sa ciljem do 2026. godine.
Svemirski brod će koristiti mehaničku ruku i bušilicu da prikupi do 2 kilograma materijala sa površine i ispod nje tokom oko dva dana. Uzorci će biti vraćeni na Zemlju u kapsulu za ulazak, koja je planirana da sleti u pustinju u regionu Unutrašnja Mongolija oko 25. juna.
Misije na tamnoj strani Meseca su teže zbog potrebe za satelitom za prenos komunikacije i manje ravnih površina za sletanje. Basen Južni pol-Aitken, najstariji i najveći krater na Mesecu, mogao bi pružiti rane informacije o Mesecu jer je nastao pre više od 4 milijarde godina i ima prečnik od 2.500 kilometara.
SpaceX je lansirao još jednu seriju svojih Starlink satelita u orbitu kasno u petak, 31. maja. Raketa Falcon 9, koja je nosila 23 satelita za širokopojasni internet, poletela je sa stanice Cape Canaveral Space Force u 22:37 po lokalnom vremenu (02:37 GMT 1. juna) nakon blagog kašnjenja od 26 minuta zbog vremenskih uslova. Prva faza Falcon 9 rakete se vratila na Zemlju i sletela na dron brod nazvan “A Shortfall of Gravitas” u Atlantskom okeanu. Ovo je bilo 14. lansiranje i sletanje za ovaj konkretni booster.
Gornja faza Falcon 9 rakete je nastavila da nosi 23 Starlink satelita u nisku orbitu Zemlje, gde su raspoređeni oko 65 minuta nakon poletanja. Ovo lansiranje je označilo 57. orbitalnu misiju SpaceX-a ove godine i 40. lansiranje posvećeno Starlink satelitima u 2024. godini. Do danas, kompanija je lansirala više od 6.500 Starlink satelita u nisku orbitu Zemlje, od kojih je oko 6.000 trenutno operativno.
Lansiranje Starlink satelita se dogodilo na četvrtu godišnjicu prvog SpaceX-ovog lansiranja s posadom, Demo-2 testnog leta prve Crew Dragon letelice, koja je lansirala NASA astronaute Douga Hurleya i Boba Behnkena na Međunarodnu svemirsku stanicu 31. maja 2020. godine.
Nove slike vulkanskim kraterima prekrivenog Jupiterovog meseca Ija, snimljene pomoću Velikog binokularnog teleskopa na planini Graham u Arizoni, nude najvišu rezoluciju Ija ikada postignutu sa Zemlje. Ove slike omogućene su novim instrumentom za optičko snimanje visokog kontrasta, nazvanim SHARK-VIS, i adaptivnim optičkim sistemom teleskopa, koji kompenzuje zamagljivanje izazvano atmosferskim turbulencijama.
Slike koje će biti objavljene u časopisu “Geophysical Research Letters” otkrivaju površinske karakteristike Ija veličine do 80 kilometara. To je ekvivalent gledanju objekta veličine novčića sa udaljenosti od 160 kilometara. SHARK-VIS je omogućio istraživačima da identifikuju značajan događaj ponovnog površinskog oblikovanja oko Pelea, jednog od najistaknutijih vulkana na oju. Erupcije na Iju, najaktivnijem vulkanskom telu u Sunčevom sistemu, nadmašuju svoje ekvivalente na Zemlji.
Prema Al Konradu, glavnom autoru rada, Ijove erupcije pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje moćnih erupcija koje su oblikovale Zemlju i Mesec u dalekoj prošlosti. Studije poput ove pomažu istraživačima da razumeju zašto su neki svetovi u Sunčevom sistemu vulkanski aktivni dok drugi nisu, i mogu u budućnosti baciti svetlo na vulkanske svetove u egzoplanetarnim sistemima oko obližnjih zvezda.
Kao najbliži Jupiterov Galilejev mesec, Ijo se stalno nalazi u gravitacionom “nadvlačenju” između Jupitera, Evrope i Ganimeda, što dovodi do topljenja zbog trenja u njegovoj unutrašnjosti i izaziva intenzivnu vulkansku aktivnost. Praćenjem erupcija na Iju, naučnici se nadaju da će steći uvid u kretanje materijala ispod površine meseca, njegovu unutrašnju strukturu i mehanizam plimnog zagrevanja odgovoran za intenzivan vulkanizam.
Vulkanska aktivnost na Iju prvi put je otkrivena 1979. godine, kad je Linda Morabito, inženjer na NASA-inom Voyager misiji, uočila erupcijski oblak na jednom od snimaka. Od tada, mnogobrojna posmatranja su dokumentovala Ijovu nemirnu prirodu, kako sa svemirskih misija tako i sa Zemlje.
Studija autora Ešli Dejvis, glavna naučnica u NASA-inom laboratoriju za mlazni pogon, naglašava da su nove slike SHARK-VIS instrumenta bogate detaljima koji omogućavaju identifikaciju velikih događaja ponovnog površinskog taloženja oko Pelea. Slična sekvenca erupcija zabeležena je kod NASA-inog Galileo svemirskog broda.
Instrument SHARK-VIS izgrađen je od strane Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku i nudi posebno oštre slike koje omogućavaju posmatranje površinskih promena i taloženja, što nije moguće infracrvenim senzorima.
NASA je lansirala prvi od dva istraživačka satelita koji će meriti koliko toplote se gubi u svemir iz Arktika i Antarktika. Satelit veličine kutije za cipele lansiran je u subotu u 7:42 po lokalnom vremenu (3:42 po istočnom vremenu) na raketi Electron kompanije Rocket Lab, sa lansirnog kompleksa Mahia na Novom Zelandu.
Misija, poznata kao Polar Radiant Energy in the Far-InfraRed Experiment (PREFIRE), ima za cilj poboljšanje razumevanja naučnika o tome kako vodena para, oblaci i drugi elementi Zemljine atmosfere zadržavaju toplotu i sprečavaju je da zrači u svemir. Prikupljeni podaci će pomoći u unapređenju klimatskih modela i omogućiti preciznija predviđanja uticaja klimatske krize na nivo mora, vreme, pokrivenost snegom i ledom.
PREFIRE se sastoji od dva CubeSat satelita opremljena specijalizovanim miniaturom senzorima za toplotu. Drugi satelit će biti lansiran ubrzo nakon prvog, a oba će se nalaziti u asinhronim blisko-polarni orbitama, prolazeći preko istih tačaka u različito vreme, što će omogućiti češće merenje kratkoročnih fenomena kao što je uticaj oblačnosti na temperature ispod njih.
