SpaceX je odložio planirano lansiranje Northrop Grumman Cygnus letelice koja je trebala dostaviti više od 3700 kg naučnih istraživanja, zaliha i opreme Međunarodnoj svemirskoj stanici zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Lansiranje je inicijalno bilo zakazano za subotu, 3. avgust 2024, ali je odloženo za najranije nedelju, 4. avgust 2024. Tokom ove misije, Cygnus letelica će preći dvodnevno putovanje do stanice.
Misija NG-21 je druga od tri planirana lansiranja Cygnus letelice na SpaceX Falcon 9 raketi tokom izgradnje nove Antares 330 rakete. Među naučnim eksperimentima koji će biti sprovedeni na stanici nalazi se studija o širenju plamena u uslovima mikrogravitacije, bioprinting jetre i testiranje novih CubeSat tehnologija.
Takođe, ovaj let obuhvata dva CubeSata koja su deo NASA-inog programa za lansiranje malih satelita, koji će sprovesti eksperimente za mjerenje vlažnosti tla i testiranje novih optičkih komunikacionih tehnologija.
Invader je pseudonim francuskog uličnog umetnika Franka Slame. Poznat je po svojim mozaicima od keramičkih pločica modeliranim po piksilisanoj umetnosti iz video igrica iz 70-ih i 80-ih godina, kao što su Space Invaders, Pac-Man i Super Mario Bros. Njegove kreacije se mogu videti na vidljivim mestima u 79 gradova u 20 zemalja. Invader, pored mozaika, koristi i QR kodove i Rubikove kocke za svoje umetničke instalacije, koje su često postavljene na kulturno ili istorijski važnim mestima. Njegov rad kombinuje umetničku inspiraciju sa konceptom hakovanja javnog prostora, što čini njegove instalacije dostupnim široj javnosti.
Nova istraživanja otkrivaju da je „tanka disk“ galaksije Mlečni put stara oko 13 milijardi godina, što je četiri do pet milijardi godina ranije nego što se ranije verovalo. Ova zapažanja su nastala zbog otkrića neočekivano velikog broja vrlo starih zvezda u tankom disku naše galaksije. Ove zvezde, koje su metalom siromašne, ukazuju na to da je disk galaksije formiran mnogo ranije nego što se mislilo. Ova otkrića mogu pomoći da se objasni zašto je teleskop James Webb otkrio više diskastih galaksija u ranoj fazi kosmosa nego što se očekivalo. Detaljna analiza kretanja ovih starih zvezda pokazuje da su one bile prisutne u disku Mlečnog puta od samog početka, što sugeriše da je disk formiran ubrzo nakon Velikog praska i brzo se obogatio težim elementima. Ovi rezultati menjanju dosadašnje predstave o razvoju galaksija i postavljaju pitanja o mehanizmima koji su omogućili tako ranu formaciju diskastih galaksija.
Astronomi najavljuju jedinstven astronomski događaj koji će se videti golim okom – eksploziju nove u binarnom systemu “T Coronae Borealis” – ili “Zvezde plama”, udaljenu 3.000 svetlosnih godina. Ovaj dvojni zvezdani sistem, koji se sastoji od crvenog džina i belog patuljka, poznat je po svojim periodičnim novama koje postaju vidljive sa Zemlje svakih 79-80 godina. Prethodna eksplozija zabeležena je 1946. godine. Kada eksplozija postane vidljiva sa Zemlje, predviđa se da će T Coronae Borealis biti jedna od najsjajnijih zvezda na nebu, dostignuvši magnitudu +2, dok je inače na magnitudi +10. Profesor fizike i astronomije na Državnom univerzitetu Luizijane, Bredli Šafer, ističe da je trenutak eksplozije nepredvidiv ali i neminovan. Ovaj fenomen datira ne samo pogled na titanske sile koje se dešavaju daleko van našeg dohvata, već može nadahnuti celu novu generaciju astronoma. Nova eksplozija ponudiće priliku za prikupljanje podataka i dodatno istraživanje struktura i procesa koji se dešavaju u univerzumu. Prema rečima dr. Rebekah Hounsell iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra, ovakvi događaji su vrlo retki u ljudskom veku, posebno na tako relativno malim udaljenostima. Eksplozija će biti dovoljno svetla da se vidi danima ili čak nedelju dana nakon početka, te je ovo prilika koja se pruža jednom u životu.
Naučnici sa Univerziteta u Minesoti razvili su novi prototip čipa pod nazivom “kompjuterska memorija sa slučajnim pristupom” (CRAM), koji bi mogao smanjiti energetske potrebe za AI aplikacije za zapanjujućih 1,000 puta ili više u poređenju sa trenutnim metodama. U jednoj simulaciji, CRAM tehnologija je pokazala neverovatne uštede energije od 2,500 puta.
Tradicionalno računarstvo se oslanja na decenijama staru von Neumann arhitekturu sa odvojenim procesorskim i memorijskim jedinicama, što zahteva neprestano premeštanje podataka i troši mnogo energije. Tim iz Minesote je potpuno preokrenuo ovaj model obavljajući proračune direktno u memoriji koristeći spintroničke uređaje zvane magnetske tunelske spone (MTJ).
MTJ uređaji koriste spin elektrona umesto električnih naboja za skladištenje podataka, što je efikasnija zamena za tradicionalne čipove zasnovane na tranzistorima. Prema rečima Ulye Karpužku, koautorke rada objavljenog u časopisu Nature, CRAM je veoma fleksibilan digitalni u-memorijski računski supstrat koji omogućava obavljanje proračuna u bilo kom delu memorijskog niza, čime se može reconfigurisati kako bi najbolje odgovarao potrebama različitih AI algoritama.
Istraživači su izjavili da su temelji ovog proboja postavljeni pre više od 20 godina zahvaljujući pionirskom radu profesora inženjeringa Jian-Ping Wanga na korišćenju MTJ nano-uređaja za računarstvo. Tehnologija CRAM može biti ključna za značajno smanjenje energetske potrošnje AI-a u vreme kada su njegovi energetski zahtevi u eksploziji.
NASA rover Perseverance pronašao je kamenje na Marsu sa karakterističnim “leopardovim flekama”, koje potencijalno ukazuju na tragove ranijeg mikrobiološkog života. Analize su pokazale da ove fleke sadrže fosfor i gvožđe, karakteristike koje su na Zemlji često rezultat mikrobioloških aktivnosti. Ipak, naučnici ističu da te fleke mogu nastati i abiotčkim procesima, kao što su vulkanske aktivnosti. Rover je pronašao ovu posebno zanimljivu formaciju na severnoj ivici kanjona Neretva Vallis, sa svetlim sulfatnim žilama unutar tamnijih, gvožđem bogatih depozita. Iako su trenutačne analize roverovim instrumentima iscrpljene, potrebne su preciznije studije iz zemaljskih laboratorija kako bi se definitivno zaključilo da li ova fascinantna otkrića predstavljaju tragove drevnog života na Marsu.
Astronomi su po prvi put izmerili brzinu Tamne materije u kosmosu. Ova merenja su sprovedena na dva kolidirajuća galaktička jata, MACS J0018.5+1626, i otkrila su da se Tamna materija kreće brže od vrele intergalaktičke gasne mase. Galaktička jata se sudaraju relativnom brzinom od oko 3.000 kilometara u sekundi, što je oko jedan procenat brzine svetlosti.
Tamna materija, koja čini oko 80 do 90 procenata mase galaktičkih jata, pri sudaru prelazi vrele gasne mase, baš kao što pesak preleće kada se sudare kamioni sa peskom, objašnjavaju naučnici. Razlog za ovu razliku u brzini je slaba interakcija Tamne materije sa okolinom, za razliku od gasova koji su podložni elektromagnetnim silama koje ih usporavaju.
Ovo otkriće pruža novi način za proučavanje distribucije i svojstava Tamne materije u kosmosu. (Izvor: California Institute of Technology)
SpaceX je nedavno zapalio pogonske motore na svojoj najnovijoj letelici Starship kako bi se pripremio za predstojeći testni let, koji bi mogao biti realizovan za samo nekoliko nedelja. Kompanija je izvela “staticko paljenje” sa gornjim stepenom Starship letelice u petak popodne (26. jula) u svojoj bazi Starbase, blizu grada Brownsville u Južnom Teksasu.
Staticka paljenja, pri kojima se motori nakratko aktiviraju dok je letelica pričvršćena za lansirnu ili testnu platformu, uobičajene su pre-lansirne probe. SpaceX se zaista priprema za novi let Starshipa; već je izveo statičko paljenje sa prvim stepenom ove letelice 15. jula. Nije jasno kada će tačno peti testni let poleteti, ali očekuje se da će to biti krajem avgusta ili početkom septembra.
Starship je najveća i najmoćnija raketa ikada izgrađena; potpuno sastavljena, visoka je skoro 400 stopa (122 metra). Obe njene faze – letelica poznata kao Starship ili jednostavno “Ship” i booster, nazvan Super Heavy — dizajnirane su da budu u potpunosti i brzo višekratno upotrebljive.
SpaceX veruje da će kombinacija snage i višekratne upotrebe Starshipa biti revolucionarna, čineći naseljavanje Meseca i Marsa ekonomski izvodljivim. NASA podržava ovaj projekat; agencija je odabrala Starship da bude prvi letelica s posadom za njen Artemis program istraživanja Meseca.
Do sada je Starship imao četiri testna leta, u aprilu 2023, novembru 2023, kao i u martu i junu ove godine. Letelica je postizala sve bolje rezultate sa svakim narednim letom. Na poslednjoj misiji, na primer, Starship je dosegao svemir i preživeo povratak kroz Zemljinu atmosferu, dok je Super Heavy pogodio ciljno mesto u Meksičkom zalivu. Peti let će pokušati da uvede novu strategiju za veliki booster; Elon Musk je najavio da kompanija želi da uhvati vraćajući se Super Heavy pomoću “štapića” na divovskoj lansirnoj kuli Starbase-a, što će omogućiti bržu inspekciju, obnovu i ponovni let letelice.
Zaključuje se da bi ovaj sistem mogao dramatično unaprediti efikasnost i ekonomičnost budućih svemirskih misija.
NASA-ina DART misija, poznata kao “Double Asteroid Redirection Test”, pružila je nove uvide u asteroide Didymos i Dimorphos. Naučnici su koristili slike prikupljene tokom misije kako bi detaljnije prikazali geološke karakteristike i fizička svojstva ovih asteroida. Otkriveno je da je Didymos star oko 12,5 miliona godina, dok je Dimorphos, nastao od materijala odbijenog sa Didymosa, star približno 0,3 miliona godina. Ova istraživanja pomažu u razumevanju formiranja i evolucije binarnih asteroida i mogu doprineti planiranju budućih misija planetarne odbrane. Misija Hera, planirana od strane Evropske svemirske agencije, dodatno će istražiti ove asteroide 2026. godine, pružajući detaljnije podatke nakon DART-ovog udara.
U najnovijoj fotografiji svemira koju je objavio Hubbleov svemirski teleskop prikazan je globularni klaster NGC 2005, koji se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku, na udaljenosti od 162,000 svetlosnih godina od Zemlje. Ovaj klaster, smešten u patuljastoj galaksiji blizu Mlečnog puta, sastoji se od gustog skupa miliona zvezda, od kojih su mnoge među najstarijima u svemiru. Studija ovog klastera pruža važne uvide u evoluciju galaksija i podržava teoriju da su globularni klasteri formirani prilikom spajanja galaksija. NGC 2005 je posebno zanimljiv jer se veruje da predstavlja ostatak jezgra patuljaste galaksije koja je davno apsorbovana. Zahvaljujući svojoj blizini, ovaj klaster se može pažljivo proučavati teleskopima sa južne hemisfere.
