Astronomi su po prvi put izmerili brzinu Tamne materije u kosmosu. Ova merenja su sprovedena na dva kolidirajuća galaktička jata, MACS J0018.5+1626, i otkrila su da se Tamna materija kreće brže od vrele intergalaktičke gasne mase. Galaktička jata se sudaraju relativnom brzinom od oko 3.000 kilometara u sekundi, što je oko jedan procenat brzine svetlosti.
Tamna materija, koja čini oko 80 do 90 procenata mase galaktičkih jata, pri sudaru prelazi vrele gasne mase, baš kao što pesak preleće kada se sudare kamioni sa peskom, objašnjavaju naučnici. Razlog za ovu razliku u brzini je slaba interakcija Tamne materije sa okolinom, za razliku od gasova koji su podložni elektromagnetnim silama koje ih usporavaju.
Ovo otkriće pruža novi način za proučavanje distribucije i svojstava Tamne materije u kosmosu. (Izvor: California Institute of Technology)
SpaceX je nedavno zapalio pogonske motore na svojoj najnovijoj letelici Starship kako bi se pripremio za predstojeći testni let, koji bi mogao biti realizovan za samo nekoliko nedelja. Kompanija je izvela “staticko paljenje” sa gornjim stepenom Starship letelice u petak popodne (26. jula) u svojoj bazi Starbase, blizu grada Brownsville u Južnom Teksasu.
Staticka paljenja, pri kojima se motori nakratko aktiviraju dok je letelica pričvršćena za lansirnu ili testnu platformu, uobičajene su pre-lansirne probe. SpaceX se zaista priprema za novi let Starshipa; već je izveo statičko paljenje sa prvim stepenom ove letelice 15. jula. Nije jasno kada će tačno peti testni let poleteti, ali očekuje se da će to biti krajem avgusta ili početkom septembra.
Starship je najveća i najmoćnija raketa ikada izgrađena; potpuno sastavljena, visoka je skoro 400 stopa (122 metra). Obe njene faze – letelica poznata kao Starship ili jednostavno “Ship” i booster, nazvan Super Heavy — dizajnirane su da budu u potpunosti i brzo višekratno upotrebljive.
SpaceX veruje da će kombinacija snage i višekratne upotrebe Starshipa biti revolucionarna, čineći naseljavanje Meseca i Marsa ekonomski izvodljivim. NASA podržava ovaj projekat; agencija je odabrala Starship da bude prvi letelica s posadom za njen Artemis program istraživanja Meseca.
Do sada je Starship imao četiri testna leta, u aprilu 2023, novembru 2023, kao i u martu i junu ove godine. Letelica je postizala sve bolje rezultate sa svakim narednim letom. Na poslednjoj misiji, na primer, Starship je dosegao svemir i preživeo povratak kroz Zemljinu atmosferu, dok je Super Heavy pogodio ciljno mesto u Meksičkom zalivu. Peti let će pokušati da uvede novu strategiju za veliki booster; Elon Musk je najavio da kompanija želi da uhvati vraćajući se Super Heavy pomoću “štapića” na divovskoj lansirnoj kuli Starbase-a, što će omogućiti bržu inspekciju, obnovu i ponovni let letelice.
Zaključuje se da bi ovaj sistem mogao dramatično unaprediti efikasnost i ekonomičnost budućih svemirskih misija.
NASA-ina DART misija, poznata kao “Double Asteroid Redirection Test”, pružila je nove uvide u asteroide Didymos i Dimorphos. Naučnici su koristili slike prikupljene tokom misije kako bi detaljnije prikazali geološke karakteristike i fizička svojstva ovih asteroida. Otkriveno je da je Didymos star oko 12,5 miliona godina, dok je Dimorphos, nastao od materijala odbijenog sa Didymosa, star približno 0,3 miliona godina. Ova istraživanja pomažu u razumevanju formiranja i evolucije binarnih asteroida i mogu doprineti planiranju budućih misija planetarne odbrane. Misija Hera, planirana od strane Evropske svemirske agencije, dodatno će istražiti ove asteroide 2026. godine, pružajući detaljnije podatke nakon DART-ovog udara.
U najnovijoj fotografiji svemira koju je objavio Hubbleov svemirski teleskop prikazan je globularni klaster NGC 2005, koji se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku, na udaljenosti od 162,000 svetlosnih godina od Zemlje. Ovaj klaster, smešten u patuljastoj galaksiji blizu Mlečnog puta, sastoji se od gustog skupa miliona zvezda, od kojih su mnoge među najstarijima u svemiru. Studija ovog klastera pruža važne uvide u evoluciju galaksija i podržava teoriju da su globularni klasteri formirani prilikom spajanja galaksija. NGC 2005 je posebno zanimljiv jer se veruje da predstavlja ostatak jezgra patuljaste galaksije koja je davno apsorbovana. Zahvaljujući svojoj blizini, ovaj klaster se može pažljivo proučavati teleskopima sa južne hemisfere.
Krajem jula nebo će obasjati spektakularne meteorske kiše, pružajući zapanjujući prizor zaljubljenicima u astronomiju. Ove godine, Perseidi i Delta Aquarids će biti posebno vidljivi, nudeći priliku za posmatranje stotina meteora na sat. Najbolje vreme za posmatranje će biti u ranim jutarnjim satima kada je nebo najtamnije. Ovaj astronomski događaj je idealna prilika za ljubitelje zvezda da uživaju u čarima noćnog neba bez potrebe za teleskopima ili specijalnom opremom.
NASA-ina sonda Voyager 1, lansirana 1977. godine, nastavila je sa punim operacijama nakon rešavanja nedavnog problema sa telemetrijom. Problem je uzrokovan kvarom na sistemu za kontrolu orijentacije, ali je tim na Zemlji uspeo da identifikuje i koriguje grešku. Voyager 1 se trenutno nalazi u međuzvezdanom prostoru i nastavlja da šalje vredne podatke o okruženju izvan Sunčevog sistema, što doprinosi daljem razumevanju našeg kosmičkog susedstva.
Hablov svemirski teleskop je ponovo operativan nakon što su inženjeri NASA-e uspešno rešili problem sa računarom kontrole naučnih instrumenata. Problem, koji je teleskop isključio sa naučnih operacija, utvrđen je u junu i brzo rešen zahvaljujući rezervnim komponentama na samom teleskopu. Sada, Habl može nastaviti sa prikupljanjem dragocenih podataka o univerzumu, što još jednom pokazuje dugoročnu vrednost ovog teleskopa, koji se koristi više od tri decenije.
Prema nedavnim istraživanjima, očekuje se da će do solarnog maksimuma doći 2024. godine, što će uzrokovati preokret Sunčevog magnetskog polja. Tokom solarnih maksimuma, Sunčeva aktivnost, uključujući pojavu sunčevih pega i solarnih baklji, doseže svoj vrhunac. Ovo magnetsko previranje može uticati na komunikacione sisteme na Zemlji, kao i na tehnologije poput GPS-a. Naučnici pažljivo prate ove promene kako bi bolje razumeli ponašanje Sunca i potencijalne posledice po planetu Zemlju.
Naučnici su razvili novu tehniku koja poboljšava performanse kvantnih računara. Metoda, poznata kao kvantna korekcija grešaka, usmerena je na smanjenje grešaka koje se javljaju u kvantnim bitovima ili kubitima. Ova dostignuća mogla bi ubrzati napredak ka praktičnim kvantnim računarima koji nadmašuju klasične računare u rešavanju složenih problema.
Tehnika koristi napredne algoritme kako bi identifikovala i ispravljala greške, čime poboljšava tačnost i pouzdanost kvantnih operacija. Ovo je ključno jer su kvantni računari izuzetno osetljivi na smetnje iz spoljašnje sredine, što može izazvati brojne greške.
Očekuje se da će ova inovacija imati značajan uticaj na razne oblasti, uključujući kriptografiju, medicinska istraživanja i simulacije molekularnih interakcija. Novi pristup kvantnoj korekciji grešaka predstavlja značajan korak napred u razvoju kvantne tehnologije.
Istraživački tim planira da nastavi dalji rad na unapređenju tehnike, s ciljem da kvantni računari postanu praktični za širu upotrebu, omogućavajući nova otkrića i tehnološki napredak u raznim industrijama.
U četvrtom letu Starship-a, SpaceX je postigao ključne prekretnice, uključujući uspešno odvojanje prvog i drugog stepena rakete, kao i povratak prvog stepena na Zemlju. Međutim, određeni problemi su identifikovani tokom leta, što će biti od značaja za buduće misije. Planovi za peti let uključuju poboljšanja u dizajnu i tehnologiji rakete, sa ciljem da se dodatno povećaju pouzdanost i efikasnost. Takođe, SpaceX nastavlja sa pripremama za dugoročne misije na Mesec i Mars.
